Украјина и Новорусија из минута у минут - 03.03.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 02.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 03.03.



Кијевске снаге прекршиле примирје 157 пута - Према саопштењу Министарства одбране ДНР украјинска страна је током протекла 24 сата 157 пута прекршила режим примирја. Најинтензивније је нападано подручје аеродрома доњецк, Волво центра, Жабичева, Петровског и Трудовског рејона Доњецка.

Цело поподне гранатира се насеље Спартак.

Око 13:00 кијевске снаге су напале Спартак. Евидентиран је пад пројектила на једну кућу, али на срећу нико није повређен. Осим Спартака чули су се пуцњи и у Маринки, Петровском и Трудовском рејону Доњецка, као и Абакумову.

Јутрос око 08:02 чула се пуцњава аутоматског оружја у Абакумову. Такође чуле су се експлозије и у Докучевску а из правца Пескија нападнута је и Старомихајловка.

Према саопштењу Народне милиције ЛНР кијевске снаге су током протекле ноћи 6 пута напале терирорију ЛНР. Прво су напали Красни Лиман, а недуго после и Логвиново и Калиновку. Жртава и разарања нема.

Током ноћи су нападани Путиловка и Трудовское.

Преглед политичко-економских и других вести за 03.03.



Доњецка и Луганска Република формирају „заједнички армијски корпус“ - Луганска и Доњецка Република објавиле су да ће формирати „заједнички армијски корпус који ће се супротстављати украјинској солдатесци“.

Ово је објавила агенција РИА Новости, позвавши се на своје изворе у војним врховима у Луганску и Доњецку.

Истовремено је - не прецизирајући да ће „заједнички армијски корпус“ припадници оружаних снага две републике по принципу пола-пола или у некој другој сразмери - пренела да ће борци ДНР и ЛНР за улазак у састав корпуса морати да прођу конкурс који ће бити расписан.

Амбиција војних врхова двеју република Донбаса је да у корпус уђу најбољи и најбоље обучени припадници оружаних снага ДНР и ЛНР. Они који су се већ истакли у „досадашњим борбама“.

Иако ће бити одабрани најбољи, припадници корпуса проћи ће додатну „специјалну обуку“.

Већ се зна и да ће добити најбоље и најмодерније наоружање и најсавременију осталу опрему.

Војска ДНР ратује под именом - Оружане снаге Доњецке Народне Републике.

Војска ЛНР формално постоји као - Народна милиција Луганске Народне Републике.

Још није јасно: ни колико ће „заједнички армијски корпус“ имати људи под оружјем, ни где ће бити дислоциран, ни коме ће се његова команда потчињавати.

Нејасно је такође: да је појава корпуса - први корак ка појави заједничких оружаних снага ДНР и ЛНР.

Ако ствари крену на ту страну - онда то може бити и увертира и у формално државно обједињавање ДНР и ЛНР…

Зашто Холандија није добила америчка документа о паду „боинга 777“ - Званични представник Стејт департмента Марк Тонер изјавио је да му није познато на ком се нивоу врши сарадња између Вашингтона и холандских истражитеља о паду „боинга 777“ на небу изнад Украјине у јулу 2014. године.

Холандско тужилаштво одговорило је на писмо породица погинулих у Доњецкој области приликом пада „боинга 777“ који је летео из Амстердама за Куала Лумпур. У писму је шеф ресора навео нове информације о току истраге. У холандском парламенту су оне многе изненадиле. Ресор је саопштио да холандски истражитељи не располажу ни са подацима радара нити са снимцима са места лансирања ракете због велике облачности која над Донбасом на дан катастрофе. Ова изјава је многе довела у недоумицу јер је неколико година након пада авиона у јулу 2014. године државни секретар САД Џон Кери рекао да Вашингтон поседује детаљне информације о инциденту.

„Добили смо слику лансирања ракете, знамо њену путању, знамо одакле је испаљена. Чак знамо и време лансирања. То је управо време када је авион нестао са радара“, саопштио је он.

Где су нестале те слике и подаци радара? Зашто две године након трагедије Тужилаштво Холандије саопштава да истрага не располаже доказима? На ова питања званични представник Стејт департмента Марк Тонер није знао да одговори.

„Ми смо пружили подршку холандској истрази, али не знам на ком нивоу се одржава сарадња. Не знам у ком степену смо делили податке. Морам да проверим информације“, изјавио је Тонер.

Представник Стејт департмента наводно не располаже информацијом о томе који су подаци предати истрази, али је обећао да ће то разјаснити.

Избори у Донбасу у јуну? - Ако се усагласе сви детаљи, избори у Донбасу ће бити одржани у јуну, рекао је западни дипломатски извор.

„Да, (избори у Донбасу) одржаће се у јуну. Ако се утаначе, догове сви детаљи, овај рок је у потпуности реалан“, рекао је дипломатски извор, одговарајући на питање када ће бити одржани избори у Донбасу.

Према његовим речима, ова тема ће имати посебно место на седници шефова министара иностраних послова „Нормандијске четворке“.

Он је признао да стање које влада у Врховној ради „може да успори процес решавања кризе“.

„Треба размислити како то да се избегне. Дипломатија и постоји да се смањи оштрина. Рад ће се наставити… Очекујем да сви аспекти Минског споразума буду реализовани. Све стране треба да испуњавају договор“, додао је он.

Кремљ жали због продужења америчких санкција Русији - Секретар прес-службе председника Руске Федерације Дмитриј Песков изразио је жаљење због продужетка санкција САД Русији.

„Примили смо то са жаљењем“, рекао је Песков на питање Таса како су у Кремљу примили решење о продужетку санкција.

Раније је председник САД Барак Обама продужио за годину дана дејство санкција, које су према Русији уведене због дешавања у Украјини 2014. године. Укупно су према Русији, због дешавања у Украјини издата три председничка указа: од 16. и 20. марта 2014. (укази 13661 и 13662) и од 19. децембра исте године (указ 13685) о Криму.

Ове санкције утичу на бројне грађане Русије, у том смислу и званична лица, а такође и чланове председништва бившег председника Украјине Виктора Јануковича. Осим тога, дате мере обухватају низ крупних руских предузимача, неколико компанија и руководство самопроглашених република Доњецка и Луганска.

„Маршалов план“ за Украјину - Немачка ради на стратегији за стабилизацију ситуације у Украјини која ће укључивати мере за обнову економије и унапређење управе, изјавио је шеф немачко-украјинскe парламентарне групе и посланик Бундестага Карл Георг Велман у интервјуу украјинском издању „Севодња“.

Према његовим речима, ова стратегија се разликује од свих претходних по томе што ће Берлин имати потпуну контролу над реализацијом овог програма. Осим тога, ако се постигне договор око свега, онда би стратегија постала својеврсна копија „Маршаловог план“, који је Америка спровела у Европи после Другог светског рата.

„Ми радимо на новој стратегији за стабилизацију и развој Украјине заједно са Украјинцима. Стратегија подразумева много веће финансијске и политичке напоре. То је нешто ново и биће као додатак Споразуму о придруживању. Али, све је још увек у разради. То је идеја темељног ’Маршаловог плана‘ за обнову економије, управе и судства“, рекао је Велман.

У ЕУ постоје несугласице око продужетка санкција Русији - У Европској унији постоје озбиљне несугласице када је у питању продужетак економских санкција Русији, пише лист „Волстрит џурнал“.

Одлука о продужетку економских санкција Русији неће бити једноставна, као што је то било са индивидуалним санкцијама, пише лист „Волстрит џурнал“.

„Притом, ниво насиља на истоку Украјине нимало није опао, влада у Кијеву се суочава са порастом незадовољства, док је један број земаља ЕУ изјавио да би желео да ревидира економске санкције“, пише лист.

Наводи се да ће у марту шефови дипломатија земаља ЕУ разговарати о односима са Москвом.

Санкције против Русије су увеле САД и ЕУ 2014. године због ситуације у Украјини и уласка Крима у састав Руске Федерације. У децембру 2015. године оне су званично продужене.

Обама продужио санкције Русији - Амерички председник Барак Обама продужио је санкције Русији, које су САД увеле у марту 2014. године због кризе на југоистоку Украјине, саопштила је Бела кућа.

Како се наводи, лидер САД је потписао указ у којем стоји да „санкције морају остати на снази и након 6. марта 2016. године, јер Русија и даље представља изузетну и екстремну претњу за националну безбедност и спољну политику САД“.

САД су у марту 2014. године због несугласица са Русијом око ситуације на југоистоку Украјине увеле санкције против одређеног броја руских политичара.

Тада је из Беле куће саопштено да су санкције уведене против оних који „угрожавају демократске процесе и институције у Украјини, прете њеном миру, безбедности, стабилности, суверенитету и територијалном интегритету, и учествују у злоупотреби њене имовине“.

Санкције подразумевају, између осталог, улазак тих политичара у САД као и блокаду њихове активе и имовине.

Руско тужилаштво тражи 23 године затвора за украјинског пилота - Руско тужилаштво затражило је казну од 23 године затвора за украјинског пилота Надежду Савченко која се терети за убиство руских новинара у Донбасу, што је само за две године мање од максималне затворске казне у Русији.

Из тужилаштва такође кажу да се Савченкова терети и за ширење мржње у Луганску, као и према људима са целокупног руског говорног подручја.

Сада се чека реакција одбране, а Савченкова је кривицу за смрт новинара пребацила на њих саме јер, како је рекла, нису поступали у складу са процедурама безбедности и „нашли су се тамо где није требало“.

Надежда Савченко била је ангажована као добровољац у украјинском батаљону „Ајдар“ и оптужена је да је надгледала новинаре и наредила артиљерији да на њих пуца док су снимали контролни пункт.

Протестна нота Кијева Француској: Шта ће градоначелник Нице у Јалти - Украјинска амбасада у Француској упутила је протестну ноту Министарству спољних послова те земље и затражила од градоначелника Нице Кристијана Естрозија да се јавно изјасни о разлозима сусрета са делагацијом из кримског града Јалта.

Протестно писмо је објавио амбасадор Украјине у Француској Олег Шашмур на свом Твитер налогу.

Амбасадор сматра да је Естрози свесно присуствовао састанку са делегацијом Јалте иако то противречи ставу међународне заједнице.

Истиче се и да је за време посете јалтинског градоначелника Андреја Ростенка Ници потписан меморандум о продужетку сарадње и јачању пријатељских веза и побратимских односа, а договорена је и посета делегације из Нице кримском граду.

Полуострво Крим и град Севастопољ су ушли у састав Русије у марту 2014. године после резултата референдума.

Поновно уједињење са Русијом је подржало 96,77 одсто становника Крима, а украјинске власти резултате гласања не признају и називају Крим „окупираном територијом“.

ЕУ намерава да продужи индивидуалне санкције Русији - ЕУ још није донела коначну одлуку о продужењу антируских санкција, али је Брисел склон томе да остави на снази санкције против физичких лица из Русије, ДНР и ЛНР.

ЕУ намерава да на пола године продужи санкције против физичких и правних лица из Русије и Украјине које истичу 15. марта, али коначно решење још није донето, рекао је европски извор.

„Продужење се предвиђа на пола године. У сваком случају, сада су такви планови. Међутим, коначна одлука још није донета“, рекао је извор који је желео да остане анониман.

Санкције против Русије су увеле САД и ЕУ 2014. године због ситуације у Украјини и уласка Крима у састав Руске Федерације. У децембру 2015. године оне су званично продужене.

Кремљ је одговорио на санкције увођењем ембарга на увоз прехрамбених производа.

Видео вести за 03.03.



МО ДНР о ситуацији на фронту

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима