Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 11.04.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 10.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 11.04.

Borbe kod Avdjejevke

Nastavljaju se napadi na DNR i LNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 225 puta napale teritoriju DNR. Najintenzivnije su napadale Spartak, Staromihajlovku, Dokučevsk. Široku Balku, Zajcevo. Tokom napada poginula su dva pripadnika vojske DNR.

Stanovništvo Marinke saopštava da se oko 22:00 čulo nekoliko eksplozija. Oko 07:00 čula se ponovo jedna eksplozija dok je noć protekla mirno.

Borbe kod Avdjejevke

Tokom noći i jutra kijevske snage su napadale naselja duž linije fronta u okolini Donjecka i Gorlovke. Napadali su Zajcevo i Široku Balku, Spartak, Staromihajlovku, jasinovatski punkt. Situacija duž cele linije fronta ostaje napeta.

Prema saopštenju Narodne milicije LNR kijevske snage su tokom proteklog dana tri puta napale teritoriju LNR. Napadali su naselja Logvinovo i Kalinovka. U području Solnečnoe povećan je broj pripadnika kijevskih snaga, a primećeno je i prisustvo Krimskih Tatara na tom području.



Noćas se video plamen u okolini ukrajinskog punkta Stanica Luganska kojeg su kijevske snage zatvorile u petak. Jutros su ukrajinske snage optužile LNR za granatiranje ovog punkta. Prema izjavama očevidaca granatiranja jeste bilo ali sa položaja kijevskih snaga što jasno ukazuje da je imalo za cilj diskreditaciju NM LNR, navodi se u saopštenju.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 11.04.



Lavrov: Ključni uticaj Vašingtona u formiranju vlade u Ukrajini - 
Rad specijalne posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Ukrajini trebalo je da bude konkretniji u vezi sa pitanjem o razmeštanju naoružanja u Donbasu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Smatramo da bi misija OEBS-a mogla da bude konkretnija svom izveštavanju, posebno u vezi sa uvećavanjem naoružanja i vojnog osoblja u blizini linije razgraničenja“, izjavio je Lavrov nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Švajcarske Didijeom Burkhalterom.

Prema rečima Lavrova „postoji više dokaza za to da je ukrajinskim vlastima zgodno da isprovociraju sukobe, da provociraju obnavljanje ratnih dejstava u nekontrolisanoj meri da bi skrenule pažnju sa nesposobnosti sadašnje vlasti da ispunjava svoje obaveze prema Minskom sporazumu“.

Govoreći o Ukrajini, Lavrov je rekao da SAD i drugi zapadni partneri Kijeva treba da podsete novu ukrajinsku vladu da potvrdi svoju posvećenost Minskom sporazumu o rešenju sukoba na jugoistoku zemlje u prvim svojim obraćanjima.

Francuska i Nemačka, „ali prvenstveno Vašington“, imaju ključni uticaj na to „kako će se formirati vlada u Ukrajini“.

„Iskreno ih molimo da, kada budu postavljali razne uslove i organizovali razne kombinacije buduće ukrajinske vlade, ne zaborave da među tim uslovima podsete one koji pretenduju na ulogu premijera i članove njegovog kabineta da su dužni da u svojim prvim obraćanjima potvrde posvećenost ispunjavanju minskog paketa mera“, rekao je Lavrov.

On je dodao da zapadne države „uveravaju da tako i postupaju“.

„Videćemo čime će se završiti ti njihovi napori“, izjavio je ministar.

G-7: Sankcije Rusiji zavise od Minskog dogovora - Trajanje sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji „direktno zavisi od ispunjavanja Minskog dogovora“ za rešavanje situacije u Ukrajini.

Sankcije zavise od poštovanja Minskog sporazuma, stoji u zaključcima učesnika dvodnevnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja „sedmorke“ koji se završava u Hirošimi.

„Trajanje sankcija direktno zavisi da li će Rusija ispuniti Minski sporazum i uvažiti suverenitet Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Istovremeno se u dokumentu naglašava da G-7 priznaje značaj održavanja dijaloga sa Rusijom.

Porošenko očekuje ukidanje viza Ukrajini uprkos referendumu - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da od Evropske komisije očekuje zakonodavnu inicijativu o liberalizaciji viznog režima sa EU uprkos rezultatu referenduma u Holandiji.

„Sporazum o asocijaciji će ostati neizmenjen, on se već primenjuje kada je reč o zoni slobodne trgovine. U narednih nekoliko dana očekujem od Evropske komisije da pokrene proceduru ukidanja viza za građane Ukrajine“, rekao je on.

Porošenko je u svom obraćanju ukrajinskim novinarima prokomentarisao i ostavku premijera Arsenija Jacenjuka rekavši da je spreman da radi sa bilo kojim premijerom, ali da od koalicije očekuje kandidaturu predsednika skupštine Vladimira Grojsmana.

„Očekujem da tokom sledeće nedelje vidimo formiranje koalicije u Vrhovnoj radi. Očekujem da mi predstave kandidaturu Grojsmana na mesto premijera, iako sam spreman da radim sa bilo kim“, rekao je on.

Jacenjuk posle ostavke razgovarao s Bajdenom - Američki potpredsednik Džozef Bajden razgovarao je sa ukrajinskim premijerom Arsenijem Jacenjukom, koji je ponudio ostavku, o važnosti nastavka ekonomskih reformi i koracima ka energetskoj nezavisnosti koje je preduzeo Kijev, saopštila je Bela kuća.

Bajden i Jacenjuk su naglasili da su to „promene koje moraju biti nepovratne“ i da je nastavak napretka važan za obezbeđenje napredne budućnosti za narod Ukrajine, navela je Bela kuća u saopštenju, preneo je Rojters.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk ponudio je ostavku koju će zvanično podneti parlamentu u utorak.

„Doneo sam odluku da podnesem ostavku na mesto premijera Ukrajine. U utorak 12. aprila podneću ostavku parlamentu“, rekao je Jacenjuk u jednoj televizijskoj emisiji.

„Moja odluka zasnovana je na nekoliko razloga: veštački izazvana politička kriza u vladi, želja da se smeni jedna osoba zaslepila je političare i paralisala njihovu volju da donesu prave promene zemlji“, rekao je Jacenjuk.

On je rekao da je njegova partija posvećena koaliciji i sugerisao podršku Vladimiru Grojsmanu, predsedniku parlamenta i bliskom saradniku predsednika Petra Porošenka za mesto premijera.

„Ne možemo da dozvolimo destabilizaciju izvršne vlasti tokom rata, a to bi bilo neizbežno ako posle ove ostavke ne bi odmah bila izabrana nova vlada Ukrajine“, rekao je on.

On je naveo da je poslanički klub bloka predsednika Petra Porošenka nominovao Vladimira Grojsmana za mesto premijera i da se on tome ne protivi.

Puškov: Jacenjuk će ostati upamćen kao „propali premijer“ - Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koji je saopštio da podnosi ostavku na tu funkciju, ostaće zapamćen kao „propali premijer“, izjavio je šef međunarodnog komiteta ruske Državne dume Aleksej Puškov.

„Jacenjuk će ostati upamćen kao učesnik u državnom prevratu 2014. godine i autor finansijskog i ekonomskog ponora Ukrajine“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ukrajinski premijer je tokom celog njegovog mandata inicirao apsolutno „besmislene i loše“ ideje koje su devastirale ukrajinski budžet.

Jedan takav primer je izgradnja zida na granici sa Rusijom, rekao je Puškov i dodao da je tom prilikom pokradeno mnogo novca iz budžeta za izgradnju.

Oglasila se i portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova koja se našalila na račun Jacenjuka, rekavši da nije slučajno izabrao 12. april kao datum njegove ostavke, budući da se tog dana obeležava Dan kosmonautike, jer Jacenjukovi ciljevi prevazilaze dimenzije naše planete.

„Zemlja je postala mala predsedniku Vlade Ukrajine koji ima ciljeve kosmičkih razmera“, našalila se ona.

Jacenjuk podneo ostavku - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk podneo je ostavku, što je saopštio javnosti tokom televizijskog obraćanja.

„Doneo sam odluku da podnesem ostavku na mesto premijera Ukrajine. Rešenje će biti predato Parlamentu Ukrajine u utorak 12. aprila“, izjavio je Jacenjuk.

​Jacenjuk je rekao da je destabilizacija Ukrajine neizbežna ukoliko odmah ne bude izabrana nova vlada.

On je dodao da partija „Narodni front“ ostaje u koaliciji u Vrhovnoj radi Ukrajine.

„Trenutno je to jedini način da se zaštiti država“, rekao je on.

Jacenjuk je na mesto premijera došao 27. februara 2014. godine nakon državnog prevrata u Ukrajini. Novembra iste godine, Vrhovna rada ga je ponovo imenovala za premijera nakon prevremenih parlamentarnih izbora.

Februara 2016. godine rad Vlade je ukrajinski parlament negativno ocenio, ali nije uspeo da izglasa nepoverenje. To je rezultiralo krahom vladajuće koalicije, a poslanici su odbili da sarađuju sa premijerom.

Trenutno glavni kandidat na mesto premijera je predsednik skupštine Vladimir Grojsman, a podršku mu je pružila i najkrupnija ukrajinska partija Blok Petra Porošenka.

„Sedmorka“ za godinu dana o vraćanju Rusije u G8 - Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer izjavio je da će Rusija moći da se vrati u „Osmorku“ tek nakon što ispuni određene uslove.

„Ne bih želeo da format G7 bude dugoročan. Treba da stvorimo uslove za vraćanje na format G8, ali ove godine ti uslovi se još nisu razvili“, izjavio je Štajnmajer uoči sastanka „Sedmorke“ u Hirošimi.

„Za godinu dana videćemo da li će uloga Rusije biti jednako konstruktivna i tada će zemlje–članice G7 da razmotre kada će povratak biti moguć i kakve uslove je neophodno ispuniti za to“ dodao je ministar.

Govoreći o uslovima povratka Rusije u „Osmorku“ Štajnmajer je naglasio neophodnost doprinosa Rusije u nalaženju „političkog rešenja“ krize u Ukrajini i „konstruktivnu ulogu u uspostavljanju mira u Siriji“.

„Očigledno je da nijedan međunarodni sukob nije moguće rešiti bez Rusije“, izjavio je Štajnmajer.

Ministri spoljnih poslova članica Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) sastaju se danas u japanskom gradu Hirošimi na dvodnevnom sastanku, na kojem će raspravljati o aktuelnim temama poput situacije na Bliskom Istoku i migrantske krize.

Štajnmajer će, međutim, propustiti današnje sastanke pošto zbog problema sa avionom nije uspeo da na vreme stigne u Hirošimu iz Kine, gde se nalazio u zvaničnoj poseti, prenele su svetske agencije.

Očekuje se da će šefovi diplomatija država G7 u Hirošimi razgovarati o aktuelnim svetskim problemima kao što su situacija na Bliskom istoku, migrantska kriza, konflikt u Ukrajini i terorizam.

Dvodnevnom sastanku će prisustvovati predstavnici Britanije, Francuske, Kanade, Nemačke, Italije, Japana i SAD.

„Grupa sedam“ formalno je proširena na G8 nakon pristupanja Rusije 1998. godine, međutim faktičko učešće te države u toj organizaciji je počelo ranije. Zbog dešavanja na Krimu 2014. godine članice su donele odluku da ne učestvuju na samitu G8 u Sočiju, već su se okupile u Briselu. Države–članice G7 izjavile su da ne žele da razgovaraju sa Rusijom dok Moskva ne izmeni svoju politiku po pitanju Krima.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima