Украјина и Новорусија из минута у минут - 11.04.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 10.04. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 11.04.

Борбе код Авдјејевке

Настављају се напади на ДНР и ЛНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 225 пута напале територију ДНР. Најинтензивније су нападале Спартак, Старомихајловку, Докучевск. Широку Балку, Зајцево. Током напада погинула су два припадника војске ДНР.

Становништво Маринке саопштава да се око 22:00 чуло неколико експлозија. Око 07:00 чула се поново једна експлозија док је ноћ протекла мирно.

Борбе код Авдјејевке

Током ноћи и јутра кијевске снаге су нападале насеља дуж линије фронта у околини Доњецка и Горловке. Нападали су Зајцево и Широку Балку, Спартак, Старомихајловку, јасиноватски пункт. Ситуација дуж целе линије фронта остаје напета.

Према саопштењу Народне милиције ЛНР кијевске снаге су током протеклог дана три пута напале територију ЛНР. Нападали су насеља Логвиново и Калиновка. У подручју Солнечное повећан је број припадника кијевских снага, а примећено је и присуство Кримских Татара на том подручју.



Ноћас се видео пламен у околини украјинског пункта Станица Луганска којег су кијевске снаге затвориле у петак. Јутрос су украјинске снаге оптужиле ЛНР за гранатирање овог пункта. Према изјавама очевидаца гранатирања јесте било али са положаја кијевских снага што јасно указује да је имало за циљ дискредитацију НМ ЛНР, наводи се у саопштењу.

Преглед политичко-економских и других вести за 11.04.



Лавров: Кључни утицај Вашингтона у формирању владе у Украјини - 
Рад специјалне посматрачке мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Украјини требало је да буде конкретнији у вези са питањем о размештању наоружања у Донбасу, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Сматрамо да би мисија ОЕБС-а могла да буде конкретнија свом извештавању, посебно у вези са увећавањем наоружања и војног особља у близини линије разграничења“, изјавио је Лавров након састанка са министром спољних послова Швајцарске Дидијеом Буркхалтером.

Према речима Лаврова „постоји више доказа за то да је украјинским властима згодно да испровоцирају сукобе, да провоцирају обнављање ратних дејстава у неконтролисаној мери да би скренуле пажњу са неспособности садашње власти да испуњава своје обавезе према Минском споразуму“.

Говорећи о Украјини, Лавров је рекао да САД и други западни партнери Кијева треба да подсете нову украјинску владу да потврди своју посвећеност Минском споразуму о решењу сукоба на југоистоку земље у првим својим обраћањима.

Француска и Немачка, „али првенствено Вашингтон“, имају кључни утицај на то „како ће се формирати влада у Украјини“.

„Искрено их молимо да, када буду постављали разне услове и организовали разне комбинације будуће украјинске владе, не забораве да међу тим условима подсете оне који претендују на улогу премијера и чланове његовог кабинета да су дужни да у својим првим обраћањима потврде посвећеност испуњавању минског пакета мера“, рекао је Лавров.

Он је додао да западне државе „уверавају да тако и поступају“.

„Видећемо чиме ће се завршити ти њихови напори“, изјавио је министар.

Г-7: Санкције Русији зависе од Минског договора - Трајање санкција које су западне земље увеле Русији „директно зависи од испуњавања Минског договора“ за решавање ситуације у Украјини.

Санкције зависе од поштовања Минског споразума, стоји у закључцима учесника дводневног састанка министара спољних послова земаља „седморке“ који се завршава у Хирошими.

„Трајање санкција директно зависи да ли ће Русија испунити Мински споразум и уважити суверенитет Украјине“, наводи се у саопштењу.

Истовремено се у документу наглашава да Г-7 признаје значај одржавања дијалога са Русијом.

Порошенко очекује укидање виза Украјини упркос референдуму - Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да од Европске комисије очекује законодавну иницијативу о либерализацији визног режима са ЕУ упркос резултату референдума у Холандији.

„Споразум о асоцијацији ће остати неизмењен, он се већ примењује када је реч о зони слободне трговине. У наредних неколико дана очекујем од Европске комисије да покрене процедуру укидања виза за грађане Украјине“, рекао је он.

Порошенко је у свом обраћању украјинским новинарима прокоментарисао и оставку премијера Арсенија Јацењука рекавши да је спреман да ради са било којим премијером, али да од коалиције очекује кандидатуру председника скупштине Владимира Гројсмана.

„Очекујем да током следеће недеље видимо формирање коалиције у Врховној ради. Очекујем да ми представе кандидатуру Гројсмана на место премијера, иако сам спреман да радим са било ким“, рекао је он.

Јацењук после оставке разговарао с Бајденом - Амерички потпредседник Џозеф Бајден разговарао је са украјинским премијером Арсенијем Јацењуком, који је понудио оставку, о важности наставка економских реформи и корацима ка енергетској независности које је предузео Кијев, саопштила је Бела кућа.

Бајден и Јацењук су нагласили да су то „промене које морају бити неповратне“ и да је наставак напретка важан за обезбеђење напредне будућности за народ Украјине, навела је Бела кућа у саопштењу, пренео је Ројтерс.

Украјински премијер Арсениј Јацењук понудио је оставку коју ће званично поднети парламенту у уторак.

„Донео сам одлуку да поднесем оставку на место премијера Украјине. У уторак 12. априла поднећу оставку парламенту“, рекао је Јацењук у једној телевизијској емисији.

„Моја одлука заснована је на неколико разлога: вештачки изазвана политичка криза у влади, жеља да се смени једна особа заслепила је политичаре и паралисала њихову вољу да донесу праве промене земљи“, рекао је Јацењук.

Он је рекао да је његова партија посвећена коалицији и сугерисао подршку Владимиру Гројсману, председнику парламента и блиском сараднику председника Петра Порошенка за место премијера.

„Не можемо да дозволимо дестабилизацију извршне власти током рата, а то би било неизбежно ако после ове оставке не би одмах била изабрана нова влада Украјине“, рекао је он.

Он је навео да је посланички клуб блока председника Петра Порошенка номиновао Владимира Гројсмана за место премијера и да се он томе не противи.

Пушков: Јацењук ће остати упамћен као „пропали премијер“ - Украјински премијер Арсениј Јацењук, који је саопштио да подноси оставку на ту функцију, остаће запамћен као „пропали премијер“, изјавио је шеф међународног комитета руске Државне думе Алексеј Пушков.

„Јацењук ће остати упамћен као учесник у државном преврату 2014. године и аутор финансијског и економског понора Украјине“, рекао је он.

Према његовим речима, украјински премијер је током целог његовог мандата иницирао апсолутно „бесмислене и лоше“ идеје које су девастирале украјински буџет.

Један такав пример је изградња зида на граници са Русијом, рекао је Пушков и додао да је том приликом покрадено много новца из буџета за изградњу.

Огласила се и портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова која се нашалила на рачун Јацењука, рекавши да није случајно изабрао 12. април као датум његове оставке, будући да се тог дана обележава Дан космонаутике, јер Јацењукови циљеви превазилазе димензије наше планете.

„Земља је постала мала председнику Владе Украјине који има циљеве космичких размера“, нашалила се она.

Јацењук поднео оставку - Премијер Украјине Арсениј Јацењук поднео је оставку, што је саопштио јавности током телевизијског обраћања.

„Донео сам одлуку да поднесем оставку на место премијера Украјине. Решење ће бити предато Парламенту Украјине у уторак 12. априла“, изјавио је Јацењук.

​Јацењук је рекао да је дестабилизација Украјине неизбежна уколико одмах не буде изабрана нова влада.

Он је додао да партија „Народни фронт“ остаје у коалицији у Врховној ради Украјине.

„Тренутно је то једини начин да се заштити држава“, рекао је он.

Јацењук је на место премијера дошао 27. фебруара 2014. године након државног преврата у Украјини. Новембра исте године, Врховна рада га је поново именовала за премијера након превремених парламентарних избора.

Фебруара 2016. године рад Владе је украјински парламент негативно оценио, али није успео да изгласа неповерење. То је резултирало крахом владајуће коалиције, а посланици су одбили да сарађују са премијером.

Тренутно главни кандидат на место премијера је председник скупштине Владимир Гројсман, а подршку му је пружила и најкрупнија украјинска партија Блок Петра Порошенка.

„Седморка“ за годину дана о враћању Русије у Г8 - Министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер изјавио је да ће Русија моћи да се врати у „Осморку“ тек након што испуни одређене услове.

„Не бих желео да формат Г7 буде дугорочан. Треба да створимо услове за враћање на формат Г8, али ове године ти услови се још нису развили“, изјавио је Штајнмајер уочи састанка „Седморке“ у Хирошими.

„За годину дана видећемо да ли ће улога Русије бити једнако конструктивна и тада ће земље–чланице Г7 да размотре када ће повратак бити могућ и какве услове је неопходно испунити за то“ додао је министар.

Говорећи о условима повратка Русије у „Осморку“ Штајнмајер је нагласио неопходност доприноса Русије у налажењу „политичког решења“ кризе у Украјини и „конструктивну улогу у успостављању мира у Сирији“.

„Очигледно је да ниједан међународни сукоб није могуће решити без Русије“, изјавио је Штајнмајер.

Министри спољних послова чланица Групе седам индустријски најразвијенијих земаља света (Г7) састају се данас у јапанском граду Хирошими на дводневном састанку, на којем ће расправљати о актуелним темама попут ситуације на Блиском Истоку и мигрантске кризе.

Штајнмајер ће, међутим, пропустити данашње састанке пошто због проблема са авионом није успео да на време стигне у Хирошиму из Кине, где се налазио у званичној посети, пренеле су светске агенције.

Очекује се да ће шефови дипломатија држава Г7 у Хирошими разговарати о актуелним светским проблемима као што су ситуација на Блиском истоку, мигрантска криза, конфликт у Украјини и тероризам.

Дводневном састанку ће присуствовати представници Британије, Француске, Канаде, Немачке, Италије, Јапана и САД.

„Група седам“ формално је проширена на Г8 након приступања Русије 1998. године, међутим фактичко учешће те државе у тој организацији је почело раније. Због дешавања на Криму 2014. године чланице су донеле одлуку да не учествују на самиту Г8 у Сочију, већ су се окупиле у Бриселу. Државе–чланице Г7 изјавиле су да не желе да разговарају са Русијом док Москва не измени своју политику по питању Крима.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима