Tajne opruge gruzijske tužbe

Na Međunarodnom sudu OUN u Hagu nastavlja se suđenje na osnovu tužbe Gruzije protiv Rusije u vezi s događajima na Kavkazu u avgustu 2008. godine. Ono treba da da odgovor na pitanje o tome da li ova sudska institucija ima ovlašćenja da razmatra gruzijsku tužbu. Detalji - u materijalu našeg dopisnika Petra Iskenderova.
 

Podsetićemo na to da je Gruzija podnela tužbu protiv Rusije 12. avgusta 2008. godine - odmah posle završetka vojnog konflikta zbog Južne Osetije. U svom obraćanju sudu ona je optužila rusku stranu za to da od početka 1990-ih godina navodno pribegava „sistematskoj etničkoj diskriminaciji usmerenoj protiv etničkog gruzijskog stanovništva i drugih grupa" u regionima Abhazije i Južne Osetije. 15. oktobra 2008. godine Međunarodni sud OUN doneo je privremeno rešenje, pozvavši obe strane da se uzdržavaju od svih aktova rasne diskriminacije i njihove podrške. On je utvrdio da Moskva i Tbilisi treba da pomognu u pružanju humanitarne pomoći siromašnima, ne pribegavajući „merama koje će dovesti do produbljivanja spora." On je takođe obavezao obe strane da osiguraju bezbednost stanovništva, čovekova prava na slobodu kretanja i naseljavanja u okviru granica države, da štite svojinu raseljenih lica i izbeglica. Napokon, Međunarodni sud OUN je konstatovao „ranjiv položaj etničkih Gruzijaca", kojih se konflikt dotakao, ali je pritom istakao da i situacija etničkih Osetinaca i Abhazaca i dalje teška.
 

Pozicija ruske strane u vezi s gruzijskom tužbom je nedvosmislena: radi se o političkim špekulacijama. Kako je dan uoči današnjeg ročišta istakao MIP Rusije, „Gruzija je inicirala u suštini veštački sudski proces, koji za cilj ima da odvuče pažnju javnosti od sopstvenog grubog kršenja međunarodnog prava," pre svega, za vreme gruzijskog napada na Južnu Osetiju u avgustu 2008. godine.
 

Međutim, ročišta koja su se obnovila u Hagu poseduju i karakterističnu stranu procesa - posebno ako se pođe od gore pomenute privremene odluke iz oktobra 2008. godine. Ova odluka po svojoj prirodi i formulacijama ima toliko dvosmislen karakter da je nesumnjivo da će je obe strane koristiti u toku sadašnje runde ročišta. I to nije samo krivica, već i nesreća Međunarodnog suda OUN. On je prinuđen da deluje u uslovima nedostatka jasnih i razumljivih međunarodno-pravnih normi i odluka, koje se odnose na sve učesnike u savremenim konfliktima - istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije" generalni direktor Informativno-analitičkog centra za proučavanje društveno-političkih procesa na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, Aleksej Vlasov.
 

 Čini mi se da je potreban još vrlo ozbiljan rad na tome dok se ne stvore poštena, otvorena i transparentna pravila igre. Ova pravila moraju biti slobodna od „dvostrukih standarda" - uveren je stručnjak. U suprotnom slučaju od sudskih i međunarodnih organa teško se mogu očekivati pravedne i osnovane presude i preporuke. Ovakve dvosmislenosti su svojstvene i današnjim sudskim raspravama u vezi s gruzijskom tužbom. Jer, rešenje, koje je već doneto u oktobru 2008. godine može se tumačiti i kao indirektno priznavanje odgovornosti Rusije za ono što se dešava u Abhaziji i Južnoj Osetiji - što podriva tvrdnje Gruzije o čuvanju međunarodno-pravne jurisdikcije na ovim teritorijama.
 

Kao drugo, pristavši na razmatranje pitanja u kontekstu rusko-gruzijskog spora i uputivši svoje formulacije Moskvi i Tbilisiju Međunarodni sud OUN je u suštini barem deo krivice za konflikt u avgustu 2008. godine prebacio na gruzijsko rukovodstvo. O tome svedoče formulacije o „teškoj situaciji" Osetinaca i Abhazasa.
 

Ovakvi dvosmisleni preliminarni zaključci Međunarodnog suda OUN nagoveštavaju oštre diskusije u okviru sadašnjih sudskih rasprava - posebno ako se ima u vidu napetost koja i dalje vlada u regionu.