Тајне опруге грузијске тужбе

На Међународном суду ОУН у Хагу наставља се суђење на основу тужбе Грузије против Русије у вези с догађајима на Кавказу у августу 2008. године. Оно треба да да одговор на питање о томе да ли ова судска институција има овлашћења да разматра грузијску тужбу. Детаљи - у материјалу нашег дописника Петра Искендерова.
 

Подсетићемо на то да је Грузија поднела тужбу против Русије 12. августа 2008. године - одмах после завршетка војног конфликта због Јужне Осетије. У свом обраћању суду она је оптужила руску страну за то да од почетка 1990-их година наводно прибегава „систематској етничкој дискриминацији усмереној против етничког грузијског становништва и других група" у регионима Абхазије и Јужне Осетије. 15. октобра 2008. године Међународни суд ОУН донео је привремено решење, позвавши обе стране да се уздржавају од свих актова расне дискриминације и њихове подршке. Он је утврдио да Москва и Тбилиси треба да помогну у пружању хуманитарне помоћи сиромашнима, не прибегавајући „мерама које ће довести до продубљивања спора." Он је такође обавезао обе стране да осигурају безбедност становништва, човекова права на слободу кретања и насељавања у оквиру граница државе, да штите својину расељених лица и избеглица. Напокон, Међународни суд ОУН је констатовао „рањив положај етничких Грузијаца", којих се конфликт дотакао, али је притом истакао да и ситуација етничких Осетинаца и Абхазаца и даље тешка.
 

Позиција руске стране у вези с грузијском тужбом је недвосмислена: ради се о политичким шпекулацијама. Како је дан уочи данашњег рочишта истакао МИП Русије, „Грузија је иницирала у суштини вештачки судски процес, који за циљ има да одвуче пажњу јавности од сопственог грубог кршења међународног права," пре свега, за време грузијског напада на Јужну Осетију у августу 2008. године.
 

Међутим, рочишта која су се обновила у Хагу поседују и карактеристичну страну процеса - посебно ако се пође од горе поменуте привремене одлуке из октобра 2008. године. Ова одлука по својој природи и формулацијама има толико двосмислен карактер да је несумњиво да ће је обе стране користити у току садашње рунде рочишта. И то није само кривица, већ и несрећа Међународног суда ОУН. Он је принуђен да делује у условима недостатка јасних и разумљивих међународно-правних норми и одлука, које се односе на све учеснике у савременим конфликтима - истакао је у разговору с „Гласом Русије" генерални директор Информативно-аналитичког центра за проучавање друштвено-политичких процеса на простору бившег Совјетског Савеза, Алексеј Власов.
 

 Чини ми се да је потребан још врло озбиљан рад на томе док се не створе поштена, отворена и транспарентна правила игре. Ова правила морају бити слободна од „двоструких стандарда" - уверен је стручњак. У супротном случају од судских и међународних органа тешко се могу очекивати праведне и основане пресуде и препоруке. Овакве двосмислености су својствене и данашњим судским расправама у вези с грузијском тужбом. Јер, решење, које је већ донето у октобру 2008. године може се тумачити и као индиректно признавање одговорности Русије за оно што се дешава у Абхазији и Јужној Осетији - што подрива тврдње Грузије о чувању међународно-правне јурисдикције на овим територијама.
 

Као друго, приставши на разматрање питања у контексту руско-грузијског спора и упутивши своје формулације Москви и Тбилисију Међународни суд ОУН је у суштини барем део кривице за конфликт у августу 2008. године пребацио на грузијско руководство. О томе сведоче формулације о „тешкој ситуацији" Осетинаца и Абхазаса.
 

Овакви двосмислени прелиминарни закључци Међународног суда ОУН наговештавају оштре дискусије у оквиру садашњих судских расправа - посебно ако се има у виду напетост која и даље влада у региону.