Za treći entitet u BiH

Sarajevo, 31. jula – Bosna i Hercegovina ima budućnost samo ako se podigne stepen tolerancije, međusobnog razumevanja i poverenja i prihvati realnost kao uslov zajedničkog života tri naroda. Ovo je u razgovoru za „Politiku” izjavio član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, naglašavajući da ova zemlja ima prirodni potencijal, radnu snagu i sve brojniji stručni kadar, pa bi uz pomoć međunarodne zajednice mogla računati na bolju budućnost.

Slušajući političare iz Sarajeva stiče se utisak, kaže Radmanović, da sva krivica leži na Srbima, što se godinama vešto plasiralo u medijima, domaćim i stranim, pa je propaganda započeta početkom rata ostavila trajne ožiljke, što se vidi upravo na primeru Srebrenice.

„I pored jasno definisanog stava Međunarodnog suda pravde, iz Sarajeva uporno dolaze ocene o genocidu u BiH, a ne u Srebrenici”, kaže srpski član Predsedništva. „Ponavlja se priča o krivici čitavog naroda, a ne određenog broja pripadnika policije i vojske RS. Svako jutro RS se ’budi’ sa optužbama koje dolaze iz Sarajeva da je ’genocidna tvorevina’ i da je zbog toga treba ukinuti, a ako je to nemoguće onda joj treba promeniti ime. Na godišnjicu zločina u Potočarima okupe se hiljade građana, diplomatskih predstavnika, nevladinih organizacija uz ogromnu medijsku pažnju, a četiri dana kasnije, na godišnjicu stradanja blizu 3.500 pripadnika srpskog naroda sa područja susednog Bratunca i okolnih sela, osim  rodbine nastradalih i predstavnika  vlasti RS niko drugi se ne pojavi!”

Nebojša Radmanović kaže da se „i dalje upire prstom u RS” i kada je u pitanju povratak izbeglica, a „svesno preskače” više puta ponovljeno pitanje – zašto je broj Srba u Sarajevu sa 180.000 sveden na nekoliko hiljada: „Zanemaruje se da je imovina izbeglicama na području RS vraćena, uz neke izuzetke, praktično u celini, da je obnovljena infrastruktura i kuće povratnika, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u skladu mogućnostima Vlade RS, a da na području Federacije ima još 70 sela gde su Srbi bili u većini i tamo se vratili, a nemaju ni struje, ni vode, niti se do njih može doći.”

Iz Sarajeva se, tvrdi Radmanović, „bez ikakvog razloga” sa nepoverenjem gleda i na specijalne i paralelne veze sa Srbijom, koje su definisane Dejtonskim sporazumom, a tu „nema ničeg zakulisnog osim što je i pismeno definisano ono što bi u životu bilo i da nije rešeno sporazumom”. „Zapravo, u Sarajevu se još uvek, bez razloga, gleda sa sumnjom na bilo koji samostalni potez vlasti RS, pogotovo ako je povezan sa Beogradom”, kaže on. 

Radmanović tvrdi i da uticajni bošnjački političari presudu Međunarodnog suda pravde svesno tumače na pogrešan način i sa tim stavovima odlaze u svet, „lobirajući za ustavne promene kojima bi se došlo do države kakvu oni priželjkuju, a ne kakva je moguća da bi opstala”.

„Za razliku od većine bošnjačkih političara, bez obzira na to da li su iz SDA, SBiH ili SDP, jer tu nema velike razlike kada je u pitanju RS i budućnost BiH, zvanična Banjaluka smatra da su ustavne promene moguće bez zadiranja u teritorijalni integritet RS, kroz rekonstrukciju Federacije, kako bi se došlo do tri federalne jedinice, pri čemu bi i Hrvati, koji stalno izražavaju nezadovoljstvo, još od Vašingtonskog sporazuma kada su ’uvezani’ sa Bošnjacima, dobili, uslovno rečeno, svoj prostor. Uslovno, jer bi u sve tri federalne jedinice po jedan narod bio većinski, ali bi u njima živela i druga dva i nikome ne bi bilo tesno. Prema nekim informacijama, i većina hrvatskih stranaka u poslednje vreme razmišlja u tom pravcu”, kaže Nebojša Radmanović.

„U celini gledano, dogovorom se mora doći do čistih računa, a ne nametanjem volje jednog naroda ili udruživanjem dva protiv trećeg. To smo imali devedesetih godina i valjda smo izvukli pouke”, zaključuje srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Kosovo je povezano sa Bosnom

Nebojša Radmanović kaže da se uz međusobno uvažavanje i strpljive pregovore, koje vremenski ne treba ograničavati, može doći i do prihvatljivog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije koje bi zadovoljilo i Beograd i Prištinu. „Ali takav pristup moraju imati obe strane. Dođe li se do prihvatljivog rešenja, pri čemu niko neće ostati nezadovoljan, i BiH može računati na mirniju budućnost”, smatra Radmanović.