Luj-Filip Prvi: kralj i kruška

Poslednji francuski monarh, koji je nosio titulu kralja bio je Luj-Filip I, koji je zemljom vladao od 1830. do 1848. godine s nadimkom „kralj-građanin“ («le Roi-Citoyen»). Ovaj predstavnik Orleanske grane dinastije Burbona umesto titule kralja Francuske i Navare (roi de France et de Navarre), koja se smatrala feudalnom, uzeo je titulu kralja Francuza(roi des Français), koja je podrazumevala nacionalni karakter monarhije.

1832. godine u Parizu je izašao traktat „Fiziologija kruške“ (La Physiologie de la poire), koji s ovim sočnim voćem ipak nije imao nikakve veze. Zato je delo, čiji autor je bio naveden kao „vrtlar“ Luj Benua (pod ovim pseudonimom se krio advokat i novinar Sebastjan Pejtel) imalo direktne veze s poslednjim francuskim kraljem Luj-Filipom.

Iako se na prvi pogled, tamo radilo o samo dve kruške. Uspehu ovog pamfleta doprinela je karikatura. Karikaturista Šarl Filipon je naslikao sličicu „Metamorfoza kralja Luj-Filipa u krušku“. U sveka četiri faze monarhov portret se pretvarao u plod kruške. Isto tako kao što se svojevremeno Orleanski vojvoda pretvorio u „kralja Francuza“.

„Kralju-kruški“ podsmevali su se kako je ko mogao. Na naslovnoj strani izdanja Le Charivari u februaru 1834. godine tekst je bio uobiličen kao gigantska kruška. Isti ovaj Šarl Filipon nacrtao je „projekat spomenika kruške-iskupiteljke“ na trgu Revolucije upravo na onom mestu gde je giljotiniran Luj XVI (na litografiji je zaista prikazana ogromna kruška, posađena na imponzantni pijedestal).

Ali zašto baš kruška? Oblik glave „kralje Francuza“ s visoko postavljenom frizurom zaista je podsećao na trošnu, prezrelu krušku koja samo što se ne raspadne. Zato se oblik Luj-Filipa tako lako i transformisao u voće. Glavni satiričan naboj bio je u igri reči: poire ne označava samo krušku, već još i budalu, neotesanka. Ideja pretvaranja portreta „buržoaskog kralja“ u krušku bila je po ukusu frondirajuće publike i popularnost karikatura „kralja-kruške“, koje su se preselile sa stranica Filiponovih "La Caricature" i "Le Charivari" u različita demokratska izdanja, prvo je prekoračila granice Pariza, a zatim i Francuske.

Po ugledu na Filipona metamorfozu kralja je prikazivao Onore Domje. Karikaturista Buke je prikazao u obliku „Kruške i njenih semenki“ ne samo samog Luj-Filipa, koliko sistem vlasti, čije je on oličenje bio. Pariski dečaci, dostojni preci savremenih pisaca grafita, molovali su krušku na trotoarima i zidovima kuća. Popularnost filiponovske kruške bila je tako velika da su se za vreme Luj-Filipa voštane figure ovog voća prodavale kao suveniri s opozicionarskim potekstom.

A šta je s ličnim gastronomskim navikama „kralja-kruške“? Luj-Filip je u svako doba godine ustajao u 6 sati ujutru. Kupao se hladnom vodom, slušao je pisma diplomatskih agenata, koja je čitao sekretar. Zatim je pio šolju jake kafe. U 10 sati je bio umereni doručak, za koji se često služio prženi krompir. Za ručak je Luj-Filip obično jeo tanjir dve vrste pomešanih čorbi. Zatim bi pojeo kuvano pile s pirinčem. Za ručkom je pio čistu vodu, a na kraju trpeze bi popio pola čaše starog klareta. Pojeo bi grozd grožđa i ustajao od stola.