Aleksandar Puškin: u Britaniji i ne samo

Tradicionalni festival Puškin u Britaniji započeo je u Londonu 2. juna i trajaće do 6. juna, rođendana pesnika koji se u Rusiji svake godine obeležava kao Puškinov dan.

Puškin u Britaniji – to je ugledan pesnički turnir pesnika koji pišu na ruskom iz raznih zemalja. O nivou njegovih učesnika, a to je 42 autora iz 15 zemalja sveta, može se suditi po oceni duhovnog lidera Anglikanskog udruženja arhiepiskopa Kenterberijskog, iskusnog slaviste, pesnika i prevodioca, rekla je u intervjuu za Glas Rusije član žirija konkursa, generalni direktor Biblioteke strane književnsoti u Moskvi Jekaterina Genieva.

Kada smo upoznali arhiepiskopa sa spiskom pesnika učesnika za ovu godinu, on je nazvao ovaj skup ljudi apsolutno sunčanim, blistavim. Možda bih se sudržala do takvih superalativa, ali rekla bih da je to vrlo ozbiljan izbor autora koji prevode i sami pišu poeziju.

Najboljeg od njih, drugim rečima, Kralja pesnika odabraće u finalu na pesničkom superturniru na Kembridžskom univerzitetu, pri čemu zatvorenim glasanjem publike bez učešća žirija. Ipak prvi će svoju reč reći upravo profesionalci: oni će ocenjivati takmičenje savremenih pesnika... sa samim Puškinom. Svake godine učesnicima turnira predlažu da nastave pesnički stih ruskog klasika posvećen Britaniji i Britancima. Ove godine to su ove reči: Prema gordoj liri Albiona, iz romana u stihovima Evgenije Onjegin.

Današnjim stihotvorcima predstoji ozbiljan posao: prvi put da prevedu na ruski jezik tri pesme britanskih pesnika – Tomasa Fletmena, Džona Klera i Edit Situel. Ko će osvojiti titulu Kralj poetskog prevoda-2011, utvrdiće finale konkursa 6. juna. A pre toga Jekaterina Genieva će održati radionicu pod nazivom Prevod: pobeda ili poraz.

Ova tema mi se čini posebno važnom, ako želimo da rusku književnosti poznaju. Takav zadatak između ostalog predstoji prvom u Rusiji Institutu prevoda koji se sada stvara. I u tome vidim zaslugu Londonskog festivala, podvlači Jekaterina Genieva. Londonski pesnički čin je kamen bačen u vodu od kojeg se razilaze krugovi, pri čemu oni ne nestaju. Ostaju realni tragovi tog čina. Pesnici učestvuju u turnirima, a zatim ruski izdavači objavljuju njihove stihove – a to je već bliže večnosti, zato što mnogo toga vremenom nestaje, a knjiga ostaje. Svake godine izlaze izdanja u kojima se fiksira ono što se dešava na festivalu. Nama nije dato da pretpostavimo kako će to odjeknuti u svetskoj kulturi, ali vanredno je važno to što to nisu samo razgovori, ne samo blistave ideje, pobede, nagrade, krune. To je sakupljanje ruske kulture po čitavom svetu.

Puškin je bio i ostaje simbol domovine za mnoge generacije ruske emigracije u raznim zemljama. Između ostalog, u SAD, gde ruski klasik, baš kao ni u Britaniji, ni jednom nije bio. Ali njegov lik je ovekovečen u spomenicima koje su podigli njegovi strani sunarodnici u Novom Svetu. Ovi monumenti i slikarski portreti Puškina odštampani su na seriji razglednica pod nazivom Puškin u Americi, koja je izdata povodom rođendana velikog pesnika.