Александар Пушкин: у Британији и не само

Традиционални фестивал Пушкин у Британији започео је у Лондону 2. јуна и трајаће до 6. јуна, рођендана песника који се у Русији сваке године обележава као Пушкинов дан.

Пушкин у Британији – то је угледан песнички турнир песника који пишу на руском из разних земаља. О нивоу његових учесника, а то је 42 аутора из 15 земаља света, може се судити по оцени духовног лидера Англиканског удружења архиепископа Кентерберијског, искусног слависте, песника и преводиоца, рекла је у интервјуу за Глас Русије члан жирија конкурса, генерални директор Библиотеке стране књижевнсоти у Москви Јекатерина Гениева.

Када смо упознали архиепископа са списком песника учесника за ову годину, он је назвао овај скуп људи апсолутно сунчаним, блиставим. Можда бих се судржала до таквих супералатива, али рекла бих да је то врло озбиљан избор аутора који преводе и сами пишу поезију.

Најбољег од њих, другим речима, Краља песника одабраће у финалу на песничком супертурниру на Кембриџском универзитету, при чему затвореним гласањем публике без учешћа жирија. Ипак први ће своју реч рећи управо професионалци: они ће оцењивати такмичење савремених песника... са самим Пушкином. Сваке године учесницима турнира предлажу да наставе песнички стих руског класика посвећен Британији и Британцима. Ове године то су ове речи: Према гордој лири Албиона, из романа у стиховима Евгеније Оњегин.

Данашњим стихотворцима предстоји озбиљан посао: први пут да преведу на руски језик три песме британских песника – Томаса Флетмена, Џона Клера и Едит Ситуел. Ко ће освојити титулу Краљ поетског превода-2011, утврдиће финале конкурса 6. јуна. А пре тога Јекатерина Гениева ће одржати радионицу под називом Превод: победа или пораз.

Ова тема ми се чини посебно важном, ако желимо да руску књижевности познају. Такав задатак између осталог предстоји првом у Русији Институту превода који се сада ствара. И у томе видим заслугу Лондонског фестивала, подвлачи Јекатерина Гениева. Лондонски песнички чин је камен бачен у воду од којег се разилазе кругови, при чему они не нестају. Остају реални трагови тог чина. Песници учествују у турнирима, а затим руски издавачи објављују њихове стихове – а то је већ ближе вечности, зато што много тога временом нестаје, а књига остаје. Сваке године излазе издања у којима се фиксира оно што се дешава на фестивалу. Нама није дато да претпоставимо како ће то одјекнути у светској култури, али ванредно је важно то што то нису само разговори, не само блиставе идеје, победе, награде, круне. То је сакупљање руске културе по читавом свету.

Пушкин је био и остаје симбол домовине за многе генерације руске емиграције у разним земљама. Између осталог, у САД, где руски класик, баш као ни у Британији, ни једном није био. Али његов лик је овековечен у споменицима које су подигли његови страни сународници у Новом Свету. Ови монументи и сликарски портрети Пушкина одштампани су на серији разгледница под називом Пушкин у Америци, која је издата поводом рођендана великог песника.