Ustav Kosova kao opasan presedan

Pre tri godine – 15. juna 2008. godine – stupio je na snagu ustav samoproglašene „Republike Kosovo“. Dokument je proglasio Kosovo za „slobodnu, demokratsku i miroljubivu državu“, koji garantuje „prava svakog građanina, građanske slobode i jednakost svih građana pred zakonom.“ Dokument je pripremljen uz aktivno učestvovanje Evropske zajednice, čije su stručnjaci pažljivo pratili da li odgovara međunarodnim standardima. Međutim, u toku proteklih godina Kosovo se nije proslavilo jačanjem slobode i demokratije, već nizom skandala, čiju je kulminaciju predstavljao referat PSSE o učestvovanju lidera kosovskih Albanaca u ilegalnoj trgovini ljudskim organima i drugim zločinima. Temu će nastaviti naš analitičar Pjotr Iskadnerov.

Istorija pripreme i stupanja na snagu Ustava Kosova, koji je uzgred budi rečeno, usvojen u odsustvu srbskih poslanika kosovske Skupštine očigledan je primer za to kako norme, koje se veštački nasađuju spolja, mogu da diskredituju i same sebe i ceo politički proces. Ne samo to, neregulisanost problema statusa Kosova koje i dalje ostaje služi kao destabilizirajući faktor u celom balkanskom regionu. A SAD, EU i drugi međunarodni igrači namećući svoj „kosovski projekat“ drugim zemljama i međunarodnim institucijama, stvorili su opasan presedan ignorisanja utemeljivačkih normi OUN, koje se tiču nacionalno-državne izgradnje.

Govoreći o krajnjoj sumnjivosti današnjih ustavnih osnova Kosova treba podsetiti na to da u odnosu na pokrajinu i dalje na snazi u potpunosti odosi rezolucija Saveta bezbednosti OUN br. 1244 od 10. juna 1999. godine. Na osnovu ovog dokumenta pokrajinska Misija OUN – koja deluje i danas – donela je čitav niz dokumenata, koja se tiču funkcioisanja kosovskih organa vlasti. Glavni od njih su „Privremeni okviri samoupravljanja“, koji su sve ključne sfere života u pokrajini uskladili s utemeljivačkim normama OUN, uključujući obezbeđenje demokratskih prava i sloboda. Ovaj dokument je dobio podršku Saveta bezbednosti OUN i u njemu se Kosovo ne definiše kao nezavisna država, već kao teritorija s privremenom administracijom OUN.

Međutim, samoproglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine i njeno hitno priznavanje od strane vodećih zpadnih država doveli su kosovski problem u stanje međunarodno-pravnog ćorsokaka. Na teritoriji pokrajine praktično deluju dva ustavna dokumenta – norme, formulisane po liniji OUN, i ustav, koji je sačinila Evropska Unija. Prvi negiraju nezavisnost Kosova, drugi je potvrđuje. Uzgred rečeno, postoji još i treći dokument – takozvani „Ahtisarijev plan“, koji je pripremio bivši predsednik Finske 2007. godine, u vreme dok je bio specijalni poslanik OUN za Kosovo. Ovaj dokument je podržan u SB OUN, ali su njegove norme o „podnazdornoj nezavisnosti“ Kosova ušle u osnovu pokrajinskog ustava i delatnosti Misije EUu Prištini, koja je očigledno potisnula iz pokrajine predstavništvo OUN.

Ovakva praksa podstiče separastičke pokrete, pre svega albanske – istakla je u razgovoru s „Glasom Rusije“ stručnjak Centra za proučavanje savremene balkanse krize Instituta za poznavanje slovenskih naroda RAN Ana Filimonova:

Radi se o federalizaciji niza balkanskih zemalja. Pre svega, ovde se pod udarom nalaze Makedonija i Južna Srbija. Zatim, albansko stanovništvo teritorije će se zalagati za perspektivu ujedinjenja s Albanijom. Ovakav razvoj događaja može da dovede do novog prekrajanja mape Balkana, obnavljanja međuetičkih oružanih sukoba i nove bujice izbeglica u zemlje Evropske Unije.

Teško da su u Briselu, dajući dozvolu Prištini za uvođenje separastičkog ustava Kosova ozbiljno predvideli ovakav razvoj događaja. Međutim, očigledna nesposobnost Prištine da izgradi demokratsku državu, sve dublji jaz u odnosima između Srba i Albanaca zajedno sa sve većim brojem svedočanstava o zločinima niza sadašnjih rukovodilaca Kosova omogućavaju da se tvrdi da situacija u pokrajini izmiče kontroli evropskih političara.