Устав Косова као опасан преседан

Пре три године – 15. јуна 2008. године – ступио је на снагу устав самопроглашене „Републике Косово“. Документ је прогласио Косово за „слободну, демократску и мирољубиву државу“, који гарантује „права сваког грађанина, грађанске слободе и једнакост свих грађана пред законом.“ Документ је припремљен уз активно учествовање Европске заједнице, чије су стручњаци пажљиво пратили да ли одговара међународним стандардима. Међутим, у току протеклих година Косово се није прославило јачањем слободе и демократије, већ низом скандала, чију је кулминацију представљао реферат ПССЕ о учествовању лидера косовских Албанаца у илегалној трговини људским органима и другим злочинима. Тему ће наставити наш аналитичар Пјотр Искаднеров.

Историја припреме и ступања на снагу Устава Косова, који је узгред буди речено, усвојен у одсуству србских посланика косовске Скупштине очигледан је пример за то како норме, које се вештачки насађују споља, могу да дискредитују и саме себе и цео политички процес. Не само то, нерегулисаност проблема статуса Косова које и даље остаје служи као дестабилизирајући фактор у целом балканском региону. А САД, ЕУ и други међународни играчи намећући свој „косовски пројекат“ другим земљама и међународним институцијама, створили су опасан преседан игнорисања утемељивачких норми ОУН, које се тичу национално-државне изградње.

Говорећи о крајњој сумњивости данашњих уставних основа Косова треба подсетити на то да у односу на покрајину и даље на снази у потпуности одоси резолуција Савета безбедности ОУН бр. 1244 од 10. јуна 1999. године. На основу овог документа покрајинска Мисија ОУН – која делује и данас – донела је читав низ докумената, која се тичу функциоисања косовских органа власти. Главни од њих су „Привремени оквири самоуправљања“, који су све кључне сфере живота у покрајини ускладили с утемељивачким нормама ОУН, укључујући обезбеђење демократских права и слобода. Овај документ је добио подршку Савета безбедности ОУН и у њему се Косово не дефинише као независна држава, већ као територија с привременом администрацијом ОУН.

Међутим, самопроглашење независности Косова у фебруару 2008. године и њено хитно признавање од стране водећих зпадних држава довели су косовски проблем у стање међународно-правног ћорсокака. На територији покрајине практично делују два уставна документа – норме, формулисане по линији ОУН, и устав, који је сачинила Европска Унија. Први негирају независност Косова, други је потврђује. Узгред речено, постоји још и трећи документ – такозвани „Ахтисаријев план“, који је припремио бивши председник Финске 2007. године, у време док је био специјални посланик ОУН за Косово. Овај документ је подржан у СБ ОУН, али су његове норме о „подназдорној независности“ Косова ушле у основу покрајинског устава и делатности Мисије ЕУу Приштини, која је очигледно потиснула из покрајине представништво ОУН.

Оваква пракса подстиче сепарастичке покрете, пре свега албанске – истакла је у разговору с „Гласом Русије“ стручњак Центра за проучавање савремене балкансе кризе Института за познавање словенских народа РАН Ана Филимонова:

Ради се о федерализацији низа балканских земаља. Пре свега, овде се под ударом налазе Македонија и Јужна Србија. Затим, албанско становништво територије ће се залагати за перспективу уједињења с Албанијом. Овакав развој догађаја може да доведе до новог прекрајања мапе Балкана, обнављања међуетичких оружаних сукоба и нове бујице избеглица у земље Европске Уније.

Тешко да су у Бриселу, дајући дозволу Приштини за увођење сепарастичког устава Косова озбиљно предвидели овакав развој догађаја. Међутим, очигледна неспособност Приштине да изгради демократску државу, све дубљи јаз у односима између Срба и Албанаца заједно са све већим бројем сведочанстава о злочинима низа садашњих руководилаца Косова омогућавају да се тврди да ситуација у покрајини измиче контроли европских политичара.