Четири посланика и „три кита“ МОР

У Женеви се одржава стота јубиларна конференција Међународне организације рада (МОР). Данас ће реферат изложити руски премијер Владимир Путин.

Међународна организација рада, која данас уједињује 183 земље појавила се 1919. године. Њен основни задатак се састоји у изради међународних норми рада и формулисању стандарда главних права рада. СССР је ступио у МОР 1934. године.Чланство у овој организацији помаже Русије да проучава и примењује међународну праксу регулисања социјално-радних спорова, да развија социјално партнерство, а такође да користи препоруке МОР за усавршавање и регулисање тржишта рада. Главна тема данашње седнице је социјална заштита, кеже у интервјуу за „Глас Русије“ представник бироа МОР у Москви Олга Богданова:

Ове године централна тема Међународне конференције рада је социјална заштита. Нажалост, као и увек у тешком економском периоду, најрањивије су одређене групе становништва: пензионери, жене, жене с децом, омладина. И у такво време у први план се истиче потреба да се овим људима обезбеде одређене социјалне гаранције како би могли да преживе овај тежак период и да заједно с осталим социјалним групма изађу из кризе.

Конференција се традиционално одржава у јуну у Женеви. Занимљиво је да свака од земаља-учесница може овамо да пошаље само четири посланика: двоје из владе и по једног од радника и послодаваца. Овакав састав делегације одражава главни принци рада МОР, која се ослања на „три кита“, рекла је Олга Богданова.

Ниједно питање у МОР не решава се без консензуса три стране – владе, послодаваца и радника, односно синдиката. Често ове три стране, у сваком случају две – послодавци и радници – имају директно супротне тачке гледишта, на пример, на питања као што су лични дохода, услови рада. Међутим, они се окупљају утроје под окриљем МОТ, оне постижу консензус, сачињавају конвенције. И ова документа су врло делотворна. Зато што нису наметнута одозго, већ су донета захваљујући преговорима и консензусу између свих заинтересованих страна.

Основна идеја овог система састоји се у томе да држава не треба да регулише сваки корак радника и послодавца. Управо ове две стране треба међусобно да се договарају о свим кључним питањима. Јасно је да тачке гледишта страна на ова питања могу не једноставно да се разилазе, већ чак и категорички да се ен подударају. И зато често долази до ситуације кад делегати једне стране наступају и гласају независно од делегата владе, па чак и против њих.