Žak Širak: prefinjena hrana i osećaj za meru

 1995. godine na predsedničkim izborima u Francuskoj pobedio je Žak Širak. On je proveo u Jelisejskom dvorcu 12 godina i njegov boravak na dužnosti predsednika bio je drugi po dužini nakon 14-godišnje vladavine Fransoa Miterana.

Pre nego što je postao predsednik države Širak je bio gradonačelnik Pariza. Kako je pisala štampa on je u ovo vreme često pravio bogate večerinke. On i njegova žena Bernadet svakodnevno su trošili skoro 600 dolara na prefinjena jela i vina. 2002. godine, za vreme predizborne kampanje Širakovi rashodi za gastronomska zadovoljstva su čak postali predmet skandala. Radilo se o potrošenih 2,2 miliona evra na stomakougađanje. Uostalom, sasvim je verovatno da su ove optužbe bile samo oružje u predizbornoj borbi…

U svojoj knjizi „Francuska kuhinja petorice predsednika“ kuvar Jelisejskog dvorca Žoel Norman se seća kako su se 17. maja 1995. godine u predsedničkom dvorcu od ranog jutra spremali za prijem novog predsednika Republike. Pripreme u kuhinji odvijale su se punom parom povodom prvog predsedničkog ručka Žaka Širaka. Na meniju svečanog ručka bili su: fileti barbuna ispod „krljušti“ od krompira na nicki način, teleće nožice, dinstane sa šargarepom, dinstano lišće salate s pečurkama, kačkavalj, čokoladna torta sa sosom od vanile. Uz ova jela su se služila najprefinjenija vina.

Dolazak svakog novog predsednika u Jelisejski dvorac izazivao je nemir kod kuvara – jer svi imaju različit ukus. U ovom smislu zadatak je olakšala supruga Žaka Širaka, koja je zaposlenima u kuhinji ispričala o gastronomskim preferencijama svog muža. Ispostavilo se da Širak obožava puževe i jagnjetinu. Za desert voli jela u kojima ima čokolade. A od napitaka pored vina Širak veoma voli i pivo.

Žak Širak je ostavio prijatan utisak na kuvara jednostavnošću i iskrenošću u komunikaciji. „Znao sam da ima poverenja u mene,“ piše u svojim memoarima Noel. – A kad predsednik ima poverenja u svog glavnog kuvara i posao u kuhinji ide kao podmazan.“ Sudeći po svemu, simpatije su bile uzajamne – o tome govori i činjenica da je 1997. godine predsednik Širak nagradio Žoela Normana ordenom Legije časti. Kao i drugi predsednici, Žak Širak je tradicionalno ručao u 13.15, a večerao je u 20.30. Nešto pre podne predsednik je voleo da mezeti poneko parče šunke ili kobasice. Predsednik Širak je jeo prilično brzo i nije dugo sedeo za stolom.

Sudeći po priči njegovog kuvara Žak Širak, premda je bio zahtevan i vodio računa o svojoj trpezi, nije bio cepidlaka u izboru hrane i odlikovao se dobrim apetitom. Međutim, znao je meru u hrani. Sve mu se sviđalo. Spisak njegovih omiljenih jela je bio velik i rastao je iz dana u dan – to su bili morske krestice, krvave kobasice, salata-loćika, krvava govedina zapečena na grilu, ovčetina. Predsednik je s podjednakim zadovoljstvom mogao pojesti musaku od krompira i mesa i punjeni paradajz, viršle i najobičniji omlet sa sirom. Širaku je više po ukusu odgovarala tradicionalna kuhinja.

Žak Širak je kao i njegovi prethodnici priređivao veliki broj zvaničnih prijema. Međutim, uveče, u svojim privatnim apartmanima, primao je krajnje retko. Glavni kuvar Jelisejskog dvorca se seća kako je u oktobru 1995. godine održana jedna od prvih zvaničnih večera koju je priredio Širak. Tada je predsednik Francuske primio u goste ruskog kolegu Borisa Jeljcina. Prijem u njegovu čast odvijao se u zamku Rambujeu. Za goste iz Rusije spremljeni su rakovi u glinenim posudama na burgnudski način, pečenje od tanko sečene govedine s garnirungom od sezonskog povrća, sir i dezert od kestena.