Južni tok na startu

Turska je donela konačnu odluku o izgradnji gasovoda Južni tok preko svoje teritorije, izjavio je premijer Vladimir Putin. Ta važna odluka će omogućiti Rusiji da se poveže sa Evropom preko akvatorijuma Crnog mora. Zajedno sa Severnim tokom novi gasovod će omogućiti isporuku sirovina za milione evropskih potrošača.

Sumnje skeptika o samoj mogućnosti izgradnje gasovoda Južni tok su bile nepotrebne. Pre svega one su bile prouzrokovane unutarpolitičkim problemima u nizu zemalja, koje učestvuju u projektu, i takozvanim Trećim energetskim paketom EU. Taj paket je pretpostavljao dužnost vlasnika cevovoda da omogući dostup nezavisnim operaterima, na šta nikako nije mogla da pristane Rusija, jedan od ključnih investitora projekta. Ipak na kraju je Rusija postigla konačan dogovor sa Ankarom o izgradnji energetske magistrale u izuzetnoj ekonomskoj zoni Turske.

To je rezultat dugih pregovora dve zemlje uz učešće Evrokomisije. Vladimir Putin je izrazio zahvalnost toj instituciji na podršci i podvukao da je Južni tok sveevropski infrastrukturni projekat, koji ima za cilj da umanji deficit gasa u EU. Da podsetimo da pored ruskog Gazproma u projektu učestvuje italijanski Eni, francuska Edf i nemački BASF. Ukupna vrednost se procenjuje na 15 milijardi evra. Planirano je da izgradnja započne 2013.godine, i da kroz pet godina četiri kraka magistrale sprovode u Evropu 63 milijarde kubika gasa godišnje.

Projekat Južni tok je izašao na skroz novi stadijum – na izgradnju, izjavio je šef Gazproma Aleksej Miler.

„To je zaista veliki događaj i želim da čestitam svim našim partnerima. Dozvola Turske da se gradi je konačna i Gazprom zajedno sa partnerima u projektu danas mogu apsolutno tačno da kažu da će on biti realizovan u strogo određenim rokovima. Kraj izgradnje će biti na kraju 2015.godine. prve isporuke komercijalnog gasa iz Rusije u EU preko Južnog toka će početi u istom roku.“

Jedna od prepreka izgradnji Južnog toka je još pre godinu dana bio stav komesara EU za energetiku Gintera Etingera. On je savetovao vlastima Ukrajine da ubede Rusiju da odustane od projekta i da umesto toga finansira modernizaciju ukrajinskog gasno-transportnog sistema. Kao što je poznato Ukrajina je jedna od zemalja tranzitera preko čije se teritorije ruski gas izvozi u Evropu.

Ipak, po rečima zamenika predsednika Gazproma Aleksandra Medvedeva, čak i u slučaju postizanja dogovora između Rusije i Ukrajine o zajedničkom upravljanju ukrajinskim gasno-transportnim sistemom, Moskva od Južnog toka neće odustati. I objašnjenje je čisto ekonomsko. Čak i kada se sumiraju transportne mogućnosti gasovoda Južni tok, Severni tok i Nabuka, a takođe isporuke komprimovanog gasa – deficit sirovine u Evropi će svejedno izneti oko 20 milijardi kubika godišnje.

Dozvola Turske da se gradi Južni tok je postala garancija uspešnosti tog projekta, rekao je direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

„Projekat će biti uspešan, ti pre što u EU i posebno u njenom južnom delu potreba za gasom je povećana i biće i dalje u porastu. Na kraju će biti potražnja i za Južnim tokom, i za druge alternativne projekte, koji se sada razmatraju. Sasvim nedavno je bio potpisan sporazum o izgradnji gasovoda iz Azerbejdžana preko teritorije Turske za EU. Konkurencije će naravno biti. Ali to, što su strane uspele da se dogovore za tako daleku perspektivu, svedoči da će na kraju krajeva svi projekti biti uspešni.“

Pored toga, 28.novembra u Moskvi su usaglašeni parametri isporuka gasa u samu Tursku, koji je drugi posle Nemačke najveći korisnik ruskog plavog goriva.