Fiskalni sporazum EU neće proći

"Taj fiskalni sporazum ne predstavlja istinsku fiskalnu uniju i verovatno će biti neefikasan. Ono što najviše zabrinjava je to što samit u Briselu nije predložio ništa za rešavanje glavne kratkoročne pretnje - opasnosti od kraha suverenog finansiranja početkom 2012,", predočeno je u analizi.

Na tržištima suverenog duga prinos na obveznice triju članica koje učestvuju u programima EU i Međunarodnog monetarnog fonda za fiskalno prilagođavanje - Grčke, Irske i Portugalije - zadržava se na veoma visokim nivoima, navedeno je u analizi, uz napomenu da je najnoviji u nizu neuspeha u naporima za suzbijanje finansijske krize u evrozoni bio samit Unije održan 8. i 9. decembra u Briselu.

Predloženi paket mera na tom skupu je, u najboljem slučaju, razočaravajući, a u najgorem u potpunosti neodgovarajući, tvrde analitičari "Oksford ekonomiksa".

Budućnost evrozone je ozbiljno dovedena u pitanje jer se, kako navodi "Oksford ekonomiks", finansijska kriza u zoni evra produbila i poslednjih meseci proširila sa tržišta suverenog duga na šira finansijska tržišta i realnu ekonomiju.

Posledice razbijanja evrozone bile bi teške jer bi postojeće članice pretrpele početno oštro smanjenje bruto domaćeg poizvoda i ogromne finansijske poremećaje, što bi moglo da gurne veliki deo sveta, uključujući SAD, u novu recesiju.

Čak i velike ekonomije u naglom usponu ne bi ostale imune, s obzirom da njihovo nedavno usporavanje pokazuje kolike su razmere rizika koji prete globalnom rastu u predstojećoj 2012. godini, ističe "Oksford ekonomiks".

Čelnici evrozone, pre svega nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, smatraju, međutim, da će dogovor o stvaranju fisklane unije, koji podržavaju i sve druge članice EU, izuzimajući Veliku Britaniju, otvoriti put za potpunu konsolidaciju monetarnog bloka pod uslovom da se poštuju oštriji budžetski propisi.

Zvaničnici u Berlinu i Parizu su najavili da će se na prvom skupu čelnika EU, nakon postizanja konačne saglasnosti ugovora Unije u cilju jačanja fisklane discipline, već na proleće 2012. ozbiljnije pozabaviti merama za podsticanje zapošljavanja i privrednog rasta u evrozoni i celoj Uniji.

Zapadnoevropski ekonomski analitičar su procenili da će evrozona iduće godine imati nulti privredni rast.

Procene stručnjaka pokazuju, osim toga, da ne treba očekivati popuštanje dužničke krize i da među ekonomistima postoji realna bojazan da lideri ne čine ništa ozbiljno na podsticanju privrednog rasta, koji je neophodan za stabilizovanje javnih finansija evrozone. Istraživanje obavljeno sredinom ovog meseca pokazuje da će se privredni rast u evrozoni tokom poslednjeg ovogodišnjeg tromesečja smanjiti za 0,3 odsto i dodatnih 0,2 procenta od početka januara do kraja marta 2012, dok bi posle toga trebalo blago da raste.