Španci pokušavaju da žive bez evra

Španci pokušavaju da žive bez evra. U gradiću Salvatera de Minjo nedaleko od  granice sa Portugalijom ponovo su u opticaju pezete. 9 godina nakon prelaska na evro  Španci još imaju  nacionalnu valutu. I ispostavlja se da je mnogo onih ko želi da se seti koliko je koštao pređašnji život.

„Pezeta se vraća“  - ovo nije protestni poziv, ovo je reklamni plakat na ulazu u grad  Salvatera. I ova akcija očito je popularna. Valutne operacije  u pezetama su počele da  se ostvaruju u ovom galicijskom gradu  još  u oktobru. Eksperiment je bio sračunat na  mesec dana ali zatim je produžen do 31. decembra. U grad dolaze turisti iz različitih  gradova Španije  koji su već potrošili oko milion pezeta.  Doduše takva  razmena se dešava u zemlji ne prvi put.

Nakon uvođenja evra 2002. godine  promeniti pezete je moguće samo u Banci Španije gde evro košta 166 pezeta. I ta razmena traži vreme. Zato je mnogo lakše ih potrošiti. Kod nekog je ostalo starih para samo za kafu, a neko  je uspeo da nabavi za njih i belu tehniku. Centralna banka na sve to reagujue mirno. Evo mišljenja analitičara Aleksandra  Laputina.

Ne možemo govoriti o  postojanju nacionalne valute ako je ona u opticaju u jednom gradu. I niko ne daje prava gradu da bude centar emisije novca.  To je zabranjeno  zakonodavstvom i prosto je nemoguće iz ekonomskih razloga.

Centrifugalne snage u odnosu na evro beleže se ne samo  u Španiji. U francuskoj opštini Le Blan u centru zemlje su  počeli da zajedno sa evrom primaju i franke. U grad su odmah krenuli  u kupovinu  stanovnici drugih regiona pogotovo uoči Božića i Nove godine. U  radnjama i kafićima grada je već potrošeno franaka u iznosu od preko  200 hiljada evra. Ali  uskoro će se završiti vreme franka kao i  vreme  božićnih rasprodaja.  Zarađen novac su  francuski  trgovci mogu da promene u centralnoj banci  do 17. februara  2012. godine nakon toga banka neće menjati  nacionalnu valutu.

Od 1. jula 2011.  u belgijskom selu   Mejs –devan- Virton je  u opticaju  lokalna valuta  „epi“.  To je bitno pomoglo lokalnim farmerima koji ne bi mogli konkurisati  velikim samoposlugama.  Sada oni prodaju svoje proizvode samo za  „epi“.

A nedaleko od evropskog parlamenta u Briselu planirano je da se do kraja godine  pusti u opticaj  novac  „Eko-iris“.  Ovim parama će  se plaćati ekološka roba i usluge ne štetne po životnu sredinu, naprimer  voće i povrće. Ove inicijative su odgovor na situaciju nastalu u evropskim finansijama u poslednje vreme  kaže  analitičar  Jelena Turžanska.

Razgovori i tome da  neke zemlje nameravaju da uvedu  sopstvenu valutu  umesto jedinstvene evropske  vode se davno.  Takvu varijantu je razmatrala čak i Nemačka. To  još jednom potvrđuje da 2012.  godine treba očekivati  potrese na svetskim  finansijskim tržištima.

U Nemačkoj pored evra postoji 15 lokalnih valuta.  U Bavarskoj  - najvećoj i najbogatijoj  pokrajini zemlje je mnogo banaka koje daju kredite  u lokalnoj valuti -  himgaueru. U svetlu poslednjih dešavanja u evrozoni  i prognoza ako ne o raspadu onda o promeni strukture bankari smatraju ovu valutu stabilnijom od evra.

Ipak eksperti ističu da nije tako jednostavno preći na regionalnu valutu. Makar dok bude  bilo političke volje da se  Evropljani drže zajedno.