Razloge iz kojih Beograd i Priština ne mogu da se sporazumeju treba tražiti u taboru separatista

Rukovodstvo Srbije će u sledećoj rundi pregovora sa delegacijom Kosova i Metohije prezentirati argumente u prilog primeni hongkonškog modela na pokrajinu – izjavio je 6. novembra predsednik srpske vlade Vojislav Koštunica. Situaciju analizira naš posmatrač Petar Iskenderov.
Redovna runda pregovora u Beču između delegacija Srbije i Kosova ponovo je potvrdila istinu koju mnogi na Zapadu nikako da shvate. Dok srpska delegacija predlaže konkretne modele, dotle njerni albanski oponenti ne vide smisao u ikakvim sporazumima, niti, čak, u samim pregovorima. Jedan od članova kosovskoalbanske delegacije, Hašim Tači, sasvim je otvoreno rekao to u intervjuu za austrijski dnevnik «Prese». «Da smo još 100 godina vodili pregovore sa Srbima, ne bismo postigli nikakav kompromis» — izjavio je Tači.
Ovaj lider vodeće opozicione partije kosovskih Albanaca, Demokratske stranke Kosova, zna o čemu govori. Na lokalnim izborima 17. novembra njegova partija ima sve šanse da dođe na vlast. A to znači da će upravo ona biti odgovorna za dalji razvoj situacije u pokrajini i oko nje.
Zato otvorenost bivšeg političkog rukovodioca tzv. Oslobodilačke vojske Kosova omogućuje nam da već danas iznesemo pretpostavku o scenariju koji Priština namerava da realizuje. Kosovski Albanci će, naime, u predstojećoj 20. novembra novoj rundi pregovora sa Beogradom na sve moguće načine blokirati pokušaje Srba i trojke međunarodnih posrednika da nađu barem neko kompromisno rešenje. Kao rezultat, posrednici će 10. decembra konstatovati pomanjkanje pregovaračkog rešenja u SB UN i dalja diskusija već neće interesovati albanske lidere Kosova: proglasiće nezavisnost i pozvati druge zemlje da priznaju ovaj čin. Da bi velesile bile popustljiviji, nije isključena mogućnost izvođenja 23 teroristička napada i radikalnih demonstracija u pokrajini koji bi svedočili da je njeno stanovništvo izgubilo strpljenje.
Nakon toga će kucnuti dvanaesti čas za SAD, UN i druge igrače na globalnoj geopolitičkoj pozornici. Ukoliko popuste na ucenu ekstremista, svetski sistem rešavanja rgionalnih konflikata biti odbačen u početak 90ih godina. Upravo tada su tokom razbijanja Jugoslavije ekstremisti stavljali svetsku zajednicu pred svršen čin, bilo da je to sporno selo očišćeno od pripadnika druge vere ili referendum o nezavisnosti sa glasačima uzetim na nišan. Ova praksa bila je prekinuta samo zaključivanjuem Dejtonskog sporazuma koji je potvrdio postojanje BiH u ranijim granicama. Prema tome, priznanjem nezavisnosti Kosova, svetske metropole će izreći smrtnu presudu jedinom efikasnom modelu rešavanja balkanskih konflikata – dejtonskom. Posledice toga nije teško pretpostaviti s obzirom na današnje zaoštravanje situacije u BiH.
Makedonija će biti druga žrtva nezavisnosti srpske pokrajine. Lokalni Albanci će scenario stvaranja Republike Kosova sa glavnim gradom Prištinom ponoviti u zapadnom i severnom delu Makedonije sa glavnim gradom Tetovom, a možda i Skopljem.
Ovaj scenarioje krajnje opasan. Međutim, sve radnje kosovskih separatista pokazuju da se Priština već opredelila i da joj preostaje da primora svetsku zsjednicu da podlegne njenom pritisku. Tako da Evropa može da dočeka novu 2008. godinu gledajući odsjaje novog balkanskog požara.