Разлоге из којих Београд и Приштина не могу да се споразумеју треба тражити у табору сепаратиста

Руководство Србије ће у следећој рунди преговора са делегацијом Косова и Метохије презентирати аргументе у прилог примени хонгконшког модела на покрајину – изјавио је 6. новембра председник српске владе Војислав Коштуница. Ситуацију анализира наш посматрач Петар Искендеров.
Редовна рунда преговора у Бечу између делегација Србије и Косова поново је потврдила истину коју многи на Западу никако да схвате. Док српска делегација предлаже конкретне моделе, дотле њерни албански опоненти не виде смисао у икаквим споразумима, нити, чак, у самим преговорима. Један од чланова косовскоалбанске делегације, Хашим Тачи, сасвим је отворено рекао то у интервјуу за аустријски дневник «Пресе». «Да смо још 100 година водили преговоре са Србима, не бисмо постигли никакав компромис» — изјавио је Тачи.
Овај лидер водеће опозиционе партије косовских Албанаца, Демократске странке Косова, зна о чему говори. На локалним изборима 17. новембра његова партија има све шансе да дође на власт. А то значи да ће управо она бити одговорна за даљи развој ситуације у покрајини и око ње.
Зато отвореност бившег политичког руководиоца тзв. Ослободилачке војске Косова омогућује нам да већ данас изнесемо претпоставку о сценарију који Приштина намерава да реализује. Косовски Албанци ће, наиме, у предстојећој 20. новембра новој рунди преговора са Београдом на све могуће начине блокирати покушаје Срба и тројке међународних посредника да нађу барем неко компромисно решење. Као резултат, посредници ће 10. децембра констатовати помањкање преговарачког решења у СБ УН и даља дискусија већ неће интересовати албанске лидере Косова: прогласиће независност и позвати друге земље да признају овај чин. Да би велесиле биле попустљивији, није искључена могућност извођења 23 терористичка напада и радикалних демонстрација у покрајини који би сведочили да је њено становништво изгубило стрпљење.
Након тога ће куцнути дванаести час за САД, УН и друге играче на глобалној геополитичкој позорници. Уколико попусте на уцену екстремиста, светски систем решавања ргионалних конфликата бити одбачен у почетак 90их година. Управо тада су током разбијања Југославије екстремисти стављали светску заједницу пред свршен чин, било да је то спорно село очишћено од припадника друге вере или референдум о независности са гласачима узетим на нишан. Ова пракса била је прекинута само закључивањуем Дејтонског споразума који је потврдио постојање БиХ у ранијим границама. Према томе, признањем независности Косова, светске метрополе ће изрећи смртну пресуду једином ефикасном моделу решавања балканских конфликата – дејтонском. Последице тога није тешко претпоставити с обзиром на данашње заоштравање ситуације у БиХ.
Македонија ће бити друга жртва независности српске покрајине. Локални Албанци ће сценарио стварања Републике Косова са главним градом Приштином поновити у западном и северном делу Македоније са главним градом Тетовом, а можда и Скопљем.
Овај сценариоје крајње опасан. Међутим, све радње косовских сепаратиста показују да се Приштина већ определила и да јој преостаје да примора светску зсједницу да подлегне њеном притиску. Тако да Европа може да дочека нову 2008. годину гледајући одсјаје новог балканског пожара.