Besplatne akcije za studente, penzionere, seljake...

Svi koji u dosadašnjem toku privatizacije nisu dobili besplatne akcije, mogli bi uskoro da ostvare ovo svoje pravo. Ukoliko, naravno, Vlada Srbije prihvati koncept besplatne podele akcija koji predlaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. Nacrt zakona o besplatnoj podeli akcija ovo ministarstvo trebalo bi da uputi vladi koliko ovih dana. Ministarstvo ekonomije predlaže da svi građani koji su postali punoletni zaključno sa 31. decembrom 2007. i oni koji su državljani Srbije zaključno sa 30. junom 2007. dobiju besplatne akcije. Broj godina radnog staža neće biti kriterijum za podelu akcija, što praktično znači da će svi dobiti isti broj akcija. I penzioneri, zaposleni, poljoprivrednici, nezaposleni, studenti...

Svi oni koji koji su raznim udruženjima plaćali 200-300 dinara za evidentiranje za dobijanje besplatnih akcija bacili su pare, jer država te spiskove neće prihvatiti. Prema tumačenjima čelnih ljudi pomenutog ministarstva, tehničko je pitanje da li će se uzeti podaci MUP-a Srbije koji će se uporediti s onim u Centralnom registru u kojem su evidentirani svi vlasnici akcija i njihov kapital. I onih koji su ih dobili besplatno i onih stečenih na drugi način – kupovinom na berzi, nasleđem, itd.

Stav Ministarstva ekonomije je da svi koji su po ranijim zakonima o privatizaciji samo delimično ostvarili ovo pravo, što znači da su upisali samo deo svog radnog staža, neće moći da dobiju nove besplatne akcije. Jer, oni smatraju da su vlasnici tih akcija, u boljem položaju od oko četiri miliona građana koji to pravo uopšte nisu ostvarili. Čak i kada takve akcije ništa ne vrede, ili kada niko neće da ih kupi.

I građani koji su na privremenom radu u inostranstvu imaće pravo na besplatne akcije. Nije još definisano kako će i da li će uopšte sticati ove akcije oni koji imaju dvojno državljanstvo, budući da većinu svojih prava ostvaruju u zemljama u kojima žive, objasnio je Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra za resor privatizacije.

Podela besplatnih akcija građanima koji to pravo nisu ostvarili već je predviđena Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine, s tim što se prema sadašnjim propisima mogu deliti samo akcije, i to 15 odsto, koje su za tu namenu predviđene kod tenderskih prodaja cementara, pivara, fabrika duvana, banaka, a koje se već nalaze u Privatizacionom registru. Besplatnom podelom samo ovih akcija građani se baš ne bi ovajdili, jer računice pokazuju da one vrede oko 220 miliona evra, tako da bi četiri miliona građana posle podele mogli da inkasiraju samo oko 60 evra. Većim parama mogli bi da se nadaju samo ukoliko država usvoji koncept podele besplatnih akcija javnih preduzeća. Mlađan Dinkić ovih dana izjavljuje da bi taj paket novca mogao da naraste na oko hiljadu evra po čoveku. Malo, ukoliko se to uporedi sa iznosima koje su dobili akcionari „Apatinske pivare” ili vršačkog „Hemofarma”.

Zbog svega iznetog podela besplatnih akcija tesno je vezana s konceptom privatizacije javnih preduzeća. Neizvesno je, međutim, koju će strategiju država izabrati i kada će, uopšte, početi s privatizacijom javnih preduzeća.

Mlađan Dinkić je predložio da svih četiri miliona građana dobiju 15 odsto besplatnih akcija u šest javnih preduzeća – NIS-u, „Telekomu”, EPS-u, „Galenici”, „Jatu” i Aerodromu „Nikola Tesla”,  jer država samo ova preduzeća namerava, za početak, da privatizuje. Nepoznanica je još koliki broj akcija će građani dobiti, možda po jednu u svakom preduzeću, a možda i više.

Ovako stečenim akcijama javnih preduzeća građani, međutim, ne bi odmah mogli da trguju na berzi, već će morati da sačekaju da se utvrdi njihova tržišna vrednost. A kako će se to utvrđivati zavisiće koji od modela privatizacije tih preduzeća će država prihvatiti.

Stav Ministarstva ekonomije je da bi NIS i Jat trebalo privatizovati na tenderu i to većinskom prodajom državnog kapitala, što je izmena u odnosu na postojeću strategiju privatizacije NIS-a, po kojoj je, za sada, dozvoljena samo prodaja manjinskog paketa. U slučaju ostala četiri preduzeća putem inicijalne javne ponude emitovalo bi se 15 odsto akcija koje bi mogli da kupe svi građani, ali uz ograničenje od pet hiljada evra po preduzeću. Iako je ministar Dinkić prvobitno najavljivao da će akcije emitovane putem inicijalne javne ponude moći da kupe samo građani kako bi se tajkuni sprečili da postanu suvlasnici najvrednijih državnih preduzeća, ovih dana se u resornom ministarstvu „kuva” predlog da neki procenat akcija takođe iz inicijalne ponude mogu da kupe i takozvani institucionalni investitori. Njihovo prisustvo će, kažu, doprineti rastu vrednosti akcija uopšte, pa i besplatnih koje su dobili građani. Novac za dokapitalizaciju, koji preduzeće dobije kroz inicijalnu javnu ponudu, ići će preduzeću za razvojne projekte.

Građani će akcije četiri javna preduzeća moći da prodaju tek kada se „zavrti” trgovanje akcijama emitovanih kroz inicijalnu javnu ponudu na berzi, odnosno kada se formira njihova tržišna vrednost. Taj rok bi mogao da bude najkasnije šest meseci od sprovođenja inicijalne javne ponude. U slučaju podele besplatnih akcija NIS-a i Jata, građani bi njima mogli da trguju na berzi posle tenderske prodaje većinskog državnog kapitala, čime će se, praktično, odrediti tržišna vrednost njihovih akcija.

Domaćinska briga za imovinu

Kao što ne srljaju u prodaju ili kupovinu stana, ili automobila, a da se prethodno ne obaveste o svim mogućnostima, pre svega o cenama na tržištu, tako bi budućih oko četiri miliona akcionara trebalo da brine o novostečenoj imovini i da je proda u najpovoljnijem trenutku, naglašava Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, u izjavi za „Politiku”.

Da se neupućeni akcionari ne bi ponašali „kao stado u računskom centru NASA”, najvažnije je da država stvori odgovarajuće pravne okvire koji će obezbediti svima ravnopravne uslove.

Ali i budući akcionari treba da se ponašaju racionalno i domaćinski prema svojoj imovini, smatra Dostanićeva.

Pri tome treba da znaju da najbolju cenu, ukoliko budu dovoljno strpljivi i mudri, mogu da postignu na berzanskom tržištu. To podrazumeva izbegavanje bilateralnih dogovora s raznim posrednicima i mešetarima. A takvih će zasigurno ponovo biti i oni će, loveći u mutnom, tipovati na nedovoljnu upućenost i siromaštvo akcionara kojima je odmah potreban novac.

Zbog svega toga valja sačekati da se kompanije – emitenti uključe u berzanski promet i da se ustanovi određena tržišna cena kao reper (polazna tačka) za prodaju ili kupovinu.

Pored toga, mali akcionari, koji će to postati po sili zakona, trebalo bi da se pre prodaje konsultuju sa svojim brokerom ili potraže usluge investicionih savetnika. Naravno, poželjno je i da se sami potrude i nauče kako da svoj kapital što bolje naplate.

To znači da analfabete teško mogu da se snađu u berzanskom prometu, a da ne budu na gubitku, što se već dešavalo u prvim godinama trgovanja akcijama, podseća Dostanićeva.

Sve u svemu, oprez i domaćinski odnos prema imovini znači da se na berzi ne treba ponašati kao „stado u računskom centru NASA”, kao i da je strpljenje majka mudrosti.