Бесплатне акције за студенте, пензионере, сељаке...

Сви који у досадашњем току приватизације нису добили бесплатне акције, могли би ускоро да остваре ово своје право. Уколико, наравно, Влада Србије прихвати концепт бесплатне поделе акција који предлаже министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић. Нацрт закона о бесплатној подели акција ово министарство требало би да упути влади колико ових дана. Министарство економије предлаже да сви грађани који су постали пунолетни закључно са 31. децембром 2007. и они који су држављани Србије закључно са 30. јуном 2007. добију бесплатне акције. Број година радног стажа неће бити критеријум за поделу акција, што практично значи да ће сви добити исти број акција. И пензионери, запослени, пољопривредници, незапослени, студенти...

Сви они који који су разним удружењима плаћали 200-300 динара за евидентирање за добијање бесплатних акција бацили су паре, јер држава те спискове неће прихватити. Према тумачењима челних људи поменутог министарства, техничко је питање да ли ће се узети подаци МУП-а Србије који ће се упоредити с оним у Централном регистру у којем су евидентирани сви власници акција и њихов капитал. И оних који су их добили бесплатно и оних стечених на други начин – куповином на берзи, наслеђем, итд.

Став Министарства економије је да сви који су по ранијим законима о приватизацији само делимично остварили ово право, што значи да су уписали само део свог радног стажа, неће моћи да добију нове бесплатне акције. Јер, они сматрају да су власници тих акција, у бољем положају од око четири милиона грађана који то право уопште нису остварили. Чак и када такве акције ништа не вреде, или када нико неће да их купи.

И грађани који су на привременом раду у иностранству имаће право на бесплатне акције. Није још дефинисано како ће и да ли ће уопште стицати ове акције они који имају двојно држављанство, будући да већину својих права остварују у земљама у којима живе, објаснио је Небојша Ћирић, помоћник министра за ресор приватизације.

Подела бесплатних акција грађанима који то право нису остварили већ је предвиђена Законом о приватизацији из 2001. године, с тим што се према садашњим прописима могу делити само акције, и то 15 одсто, које су за ту намену предвиђене код тендерских продаја цементара, пивара, фабрика дувана, банака, а које се већ налазе у Приватизационом регистру. Бесплатном поделом само ових акција грађани се баш не би овајдили, јер рачунице показују да оне вреде око 220 милиона евра, тако да би четири милиона грађана после поделе могли да инкасирају само око 60 евра. Већим парама могли би да се надају само уколико држава усвоји концепт поделе бесплатних акција јавних предузећа. Млађан Динкић ових дана изјављује да би тај пакет новца могао да нарасте на око хиљаду евра по човеку. Мало, уколико се то упореди са износима које су добили акционари „Апатинске пиваре” или вршачког „Хемофарма”.

Због свега изнетог подела бесплатних акција тесно је везана с концептом приватизације јавних предузећа. Неизвесно је, међутим, коју ће стратегију држава изабрати и када ће, уопште, почети с приватизацијом јавних предузећа.

Млађан Динкић је предложио да свих четири милиона грађана добију 15 одсто бесплатних акција у шест јавних предузећа – НИС-у, „Телекому”, ЕПС-у, „Галеници”, „Јату” и Аеродрому „Никола Тесла”,  јер држава само ова предузећа намерава, за почетак, да приватизује. Непознаница је још колики број акција ће грађани добити, можда по једну у сваком предузећу, а можда и више.

Овако стеченим акцијама јавних предузећа грађани, међутим, не би одмах могли да тргују на берзи, већ ће морати да сачекају да се утврди њихова тржишна вредност. А како ће се то утврђивати зависиће који од модела приватизације тих предузећа ће држава прихватити.

Став Министарства економије је да би НИС и Јат требало приватизовати на тендеру и то већинском продајом државног капитала, што је измена у односу на постојећу стратегију приватизације НИС-а, по којој је, за сада, дозвољена само продаја мањинског пакета. У случају остала четири предузећа путем иницијалне јавне понуде емитовало би се 15 одсто акција које би могли да купе сви грађани, али уз ограничење од пет хиљада евра по предузећу. Иако је министар Динкић првобитно најављивао да ће акције емитоване путем иницијалне јавне понуде моћи да купе само грађани како би се тајкуни спречили да постану сувласници највреднијих државних предузећа, ових дана се у ресорном министарству „кува” предлог да неки проценат акција такође из иницијалне понуде могу да купе и такозвани институционални инвеститори. Њихово присуство ће, кажу, допринети расту вредности акција уопште, па и бесплатних које су добили грађани. Новац за докапитализацију, који предузеће добије кроз иницијалну јавну понуду, ићи ће предузећу за развојне пројекте.

Грађани ће акције четири јавна предузећа моћи да продају тек када се „заврти” трговање акцијама емитованих кроз иницијалну јавну понуду на берзи, односно када се формира њихова тржишна вредност. Тај рок би могао да буде најкасније шест месеци од спровођења иницијалне јавне понуде. У случају поделе бесплатних акција НИС-а и Јата, грађани би њима могли да тргују на берзи после тендерске продаје већинског државног капитала, чиме ће се, практично, одредити тржишна вредност њихових акција.

Домаћинска брига за имовину

Као што не срљају у продају или куповину стана, или аутомобила, а да се претходно не обавесте о свим могућностима, пре свега о ценама на тржишту, тако би будућих око четири милиона акционара требало да брине о новостеченој имовини и да је прода у најповољнијем тренутку, наглашава Гордана Достанић, директор Београдске берзе, у изјави за „Политику”.

Да се неупућени акционари не би понашали „као стадо у рачунском центру НАСА”, најважније је да држава створи одговарајуће правне оквире који ће обезбедити свима равноправне услове.

Али и будући акционари треба да се понашају рационално и домаћински према својој имовини, сматра Достанићева.

При томе треба да знају да најбољу цену, уколико буду довољно стрпљиви и мудри, могу да постигну на берзанском тржишту. То подразумева избегавање билатералних договора с разним посредницима и мешетарима. А таквих ће засигурно поново бити и они ће, ловећи у мутном, типовати на недовољну упућеност и сиромаштво акционара којима је одмах потребан новац.

Због свега тога ваља сачекати да се компаније – емитенти укључе у берзански промет и да се установи одређена тржишна цена као репер (полазна тачка) за продају или куповину.

Поред тога, мали акционари, који ће то постати по сили закона, требало би да се пре продаје консултују са својим брокером или потраже услуге инвестиционих саветника. Наравно, пожељно је и да се сами потруде и науче како да свој капитал што боље наплате.

То значи да аналфабете тешко могу да се снађу у берзанском промету, а да не буду на губитку, што се већ дешавало у првим годинама трговања акцијама, подсећа Достанићева.

Све у свему, опрез и домаћински однос према имовини значи да се на берзи не треба понашати као „стадо у рачунском центру НАСА”, као и да је стрпљење мајка мудрости.