Grčki poreski obveznik ponovo ostao kratkih rukava

Grčke finasije liče na gorgonu – na mestu otpisanih dugova odmah izrastaju novi. Eksperti trojke – MMF, ECB i EU – nisu sigurni da zemlja može da se izvuče iz začaranog kruga. Najverovatnije Atina će morati da uzme nove zajmove, i sve će se vratiti na svoje, stoji u zatvorenom referatu čije glavne teze objavljuje nemački Zidojče cajtung.

Grčku zadužnost su izračunali, ali, kako se ispostavlja, ne bez propusta. Dugovi koji ranije nisu bili uzeti u obzir sada su se pojavili već psole nove akcije EU, ECB i MMF na spasavanju atinskih davljenika. Zaboravili su da uračunaju obaveze kreditnih institucija zemlje osigurane od strane države, koje iznose ni više ni manje 65 milijardi evra.

Upravo na takvu sumu grčka CB je otvorila takozvanu „požarnu kreditnu liniju“. Ova mogućnost postoji u okviru zone evra u formi sporazuma između nacionalnih centralnih banaka. Svaka od njih koja dospe u bezizlazni položaj, može da „doštampa“ likvidnost radi spasa komercijalnih banaka od bankrotstva. Emisija treba da bude strogo ograničena po vremenu i obimu. Ali faktički ovo je novac iz vazduha bez dozvole ECB. Asignacije su, istina, sasvim realne, njima može da se plaća. Tako su već postupile Irska i Portugalija. Troškovi u vidu inflacije raspoređuju se u okviru zone evra.

Nova otkrića dovela su do žalosne presude trojke: ako se u grčkoj ekonomiji ne dese neke kardinalne promene, do 2020. godine ona će premašiti aktualni dužnički rekord. On će skočiti do 190% unutrašnjeg bruto proizvoda, umesto 160%, kakva je bila uoči otpisivanja. Šta nedostaje zemlji da na kraju krajeva prestane da bude objekat kolektivnog starateljstva? Možda treba ublažiti gvozdeni režim smanjenja troškova, što guši razvoj konjukture? Mišljenje bivšeg glavnog ekonomiste ECB doktora Otmara Isinga:

Grčka dobija pomoć, između ostalog iz sturkturnog fonda EU. Problem je u tome što u Grčkoj administracija ne funkcioniše, poreska uprava ne funkcioniše. Nije novac sve što joj nedostaje. Radi se o tome što bogati Grci izvode sredstva van zemlje. Treba stvarati strukture koje bi doprinosile uvećanju ekonomske konjukture. I vlada Papadimosa je krenula pravilnim putem kada je preduzela niz strukturnih reformi. Ali to je još uvek očigledno nedovoljno. A sada idu i izbori. I nemoguće je predvideti šta će se desiti u narednih nekoliko meseci.

Iznad Grčke bez preterivanja prolila se zlatna kiša. Šta je od tih darova pripalo grčkom poreskom obvezniku? Bolje da ne pitate. Plen je pripao pretežno silnicima – svojim i stranim. Jednsotavnije rečeno, glavna sredstva su otišla na vraćanje dugova. Nešto je naravno dospelo u blagajnu, ali to je mizerija...