Грчки порески обвезник поново остао кратких рукава

Грчке финасије личе на горгону – на месту отписаних дугова одмах израстају нови. Експерти тројке – ММФ, ЕЦБ и ЕУ – нису сигурни да земља може да се извуче из зачараног круга. Највероватније Атина ће морати да узме нове зајмове, и све ће се вратити на своје, стоји у затвореном реферату чије главне тезе објављује немачки Зидојче цајтунг.

Грчку задужност су израчунали, али, како се испоставља, не без пропуста. Дугови који раније нису били узети у обзир сада су се појавили већ псоле нове акције ЕУ, ЕЦБ и ММФ на спасавању атинских дављеника. Заборавили су да урачунају обавезе кредитних институција земље осигуране од стране државе, које износе ни више ни мање 65 милијарди евра.

Управо на такву суму грчка ЦБ је отворила такозвану „пожарну кредитну линију“. Ова могућност постоји у оквиру зоне евра у форми споразума између националних централних банака. Свака од њих која доспе у безизлазни положај, може да „доштампа“ ликвидност ради спаса комерцијалних банака од банкротства. Емисија треба да буде строго ограничена по времену и обиму. Али фактички ово је новац из ваздуха без дозволе ЕЦБ. Асигнације су, истина, сасвим реалне, њима може да се плаћа. Тако су већ поступиле Ирска и Португалија. Трошкови у виду инфлације распоређују се у оквиру зоне евра.

Нова открића довела су до жалосне пресуде тројке: ако се у грчкој економији не десе неке кардиналне промене, до 2020. године она ће премашити актуални дужнички рекорд. Он ће скочити до 190% унутрашњег бруто производа, уместо 160%, каква је била уочи отписивања. Шта недостаје земљи да на крају крајева престане да буде објекат колективног старатељства? Можда треба ублажити гвоздени режим смањења трошкова, што гуши развој коњуктуре? Мишљење бившег главног економисте ЕЦБ доктора Отмара Исинга:

Грчка добија помоћ, између осталог из стурктурног фонда ЕУ. Проблем је у томе што у Грчкој администрација не функционише, пореска управа не функционише. Није новац све што јој недостаје. Ради се о томе што богати Грци изводе средства ван земље. Треба стварати структуре које би доприносиле увећању економске коњуктуре. И влада Пападимоса је кренула правилним путем када је предузела низ структурних реформи. Али то је још увек очигледно недовољно. А сада иду и избори. И немогуће је предвидети шта ће се десити у наредних неколико месеци.

Изнад Грчке без претеривања пролила се златна киша. Шта је од тих дарова припало грчком пореском обвезнику? Боље да не питате. Плен је припао претежно силницима – својим и страним. Једнсотавније речено, главна средства су отишла на враћање дугова. Нешто је наравно доспело у благајну, али то је мизерија...