Vodeći kupci naoružanja u svetu – zemlje Azije

Zemlje Azije zauzele su prvih 5 mesta na spisku najvećih uvoznika naoružanja 2007-11. godine. Takav zaključak izveden je u referatu Štokholmskog Instituta za istraživanja problema mira SIPRI. Osnovni obim uzova pada na zemlje Južne i Jugoistične Azije, od Indije do Južne Koreje.

Očekivanje rata

Intenzivno naoružavanje u većini slučajeva svedoči o pripremi za rat, ili bar o mogućem njegovom očekivanju. To pravilo funkcioniše i za pojedinačne zemlje, a kada naglo uvećanje troškova na naoružanje beleži čitav region, „predratna raspoloženja“ ne dovode se u sumnju. Sam spisak zemalja najvećih uvoznika takođe je prilično indikativan.

Na prvom mestu nalazi se Indija, na čiji udeo pada 10% ukupnog obima svetskog oružanog uvoza poslednjih 5 godina. Rejting SIPRI, koji se vodi već više od 60 godina, izračunava troškove u američkim dolarima u cenama 1990. godine radi olakšanog poređenja troškova raznih decenija. Prema proračunima švedskih stručnjaka, u proteklih 5 godina Indija je uvezla vojne tehnike, naoružanja i delova u vrednosti od 12,65 milijardi dolara u cenama iz 1990. godine (21,77 milijardi u cenama 2011.). Posle Indije u rejtingu je Južna Koreja, Pakistan, Kina i Singapur. Njihovi obimi kupovine izneli su u cenama iz 1990. godine u milijardama dolara 7,09 (Južna Koreja), 6,92 (Pakistan), 6,33 (Kina) i 5,13 (Singapur). Južna Koreja koja je zauzela drugo mesto ukupno je dobila 6% svetskoj vojnog uvoza, na udeo Pakistana i Kine otpalo je po 5%, Singapura 4%.

Na taj način samo na prvih 5 svetskih uvoznika otpada 30% od ukupnog obima uvoza naoružanja, a ukupno na zemlje Azije otpada 44% svetskog vojnog uvoza u poslednjih 5 godina.

Unutar vodeće grupe desile su se izmene: 2002-2006. spisak je predvodila Kina, a 2007.11. ona se spustila na 4. mesto, ali to premeštanje ne svedoči o iznenadnom napadu pacifizma. Razvoj vojne industrije same Kine omogućio joj je da u mnogome zameni uvoz i uveća izvoz naoružanja. U rejtingu vojnih izvoznika ona je zauzela 6. mesto i očekuje se da će ubrzo istisnuti sa petog mesta Veliku Britaniju. Ipak Kina ostaje zavisna od uvoza niza ključnih materijala i agregata, koje Peking nije uspeo da počne da proizvodi sa dogovarajućim kvalitetom – na primer, avio i tenkovskih motora.

Uvoz naoružanja raste ne samo u zemljama Jugoistočne Azije, već i u drugim azijskim državama. Tako u bliskoj budućnosti među prvih pet najvećih uvoznika naoružanja ima sve šanse da dospe Saudijska Arabija: u kraljevini započinju isporuke velikih obima američke tehnike i naoružanja prema ugovoru 2011. godine. Značajni udeo čini 154 lovaca F-15SA, čija cena po kursu iz 2011. godine premašuje 30 milijardi dolara. Rastu narudžbine i za Siriju, mada je ova zemlja za sada daleko od top rejtinga: za 5 godina ona se premestila na spisku uvoznika sa 68. na 33. mesto i uvezla je 2007-11. godine 5,8 puta više naoružanja i vojne tehnike u poređenju sa 2002-2006. godinom.

Od koga kupovati?

Uvećanje indijskog uvoza vojne tehnike prilično jasno podvlači političke ambicije Delhija: Indija je očigledno postigla rang regionalne supersile i teži da utvrdi svoj položaj. Pri tome dva glavna indijska suseda – Pakistan i Kina istovremeno su i njeni glavni mogući protivnici. I ako Pakistan ipak značajno zaostaje za Indijom po mougćnostima, između ostalog vojnim, Kina, naprotiv, poseduje osetno veću silu, koja i dalje raste.

Indijsko tržište naoružanja i dalje ima rusku orijentaciju. Na udeo ruskih proizvođača otpada oko 70-80% ukupnog obima indijskih vojnih narudžbina. Pri tome narednih godina data proporcija teško da će se promeniti. Sa jedne strane, poslednjih nekoliko godina obeležilo je nekoliko velikih skandala povodom pretenzija prema kvalitetu ruskog naoružanja, kao i neuspeha dva ključna tendera za helikoptere i lovce. Sa druge strane, na svaki od ovih neuspeha dolazi isto toliko uspeha. Govoreći o perspektivnim pravcima saradnje, može se izdvojiti nekoliko pravaca.

Pre svega avijacioni – u narednih nekoliko godina nastavlja se isporuka kompleta za sklapanje lovaca Su-30MKI, a takođe će započeti i veliki radovi na modernizaciji ranije isporučenih letelica tog tipa. Osim toga, narednih godina biće isporučeni lovaci MiG-29K za indijsko ratno vazduhoplovstvo, biće završen veliki obim radova na modernizaciji lovaca MiG-29, isporučenih 80-ih godina ratnom vazduhoplovstvu Indije, a u drugoj polovini decenije treba da započne isporuka lovaca pete generacije FGFA- varijatne ruskog aviona T-50, razrađene za Indiju.

Osim toga biće nastavljena intenzivna saradnja u oblasti ratne mornarice, gde Indija uz pomoć Rusije osvaja proizvodnju novih borbenih brodova, opremljenih između ostalog i ruskim naoružanjem i modernizuje ranije izgrađene borbene jedinice. Očekuje se da će u tekućoj deceniji glavni obim uvoza brodova za ratnu mornaricu Indije činiti podmornice.

U nizu sfera, uključujući razrade sistema PVO, raketnog naoružanja i slično, Moskva i Delhi uspostavljaju saradnju u okviru zajedničke razrade i u perspektivi zajedničke proizvodnje naoružanja za oružane snage Indije, a u perspektivi i za izvoz u treće zemlje.

Pri tome, razume se, Rusija ne može da računa na monopolski položaj na indijskom tržištu: ova zemlja je istorijski težila diverzifikaciji isporučilaca. Ipak, polazeći od postojeće strukture oružanih snaga i planova njihovog razvoja, udeo Rusije na indijskom tržištu će preovladavati.

To je povoljno po obe zemlje i sa političke tačke gledišta. Indija kao samostalni jak i prijateljski faktor u Azijsko-Tihookeanskom regionu neophodna je Rusiji. Sa svoje strane, vojne isporuke iz Rusije istorijski nisu vezane za mnoštvo strogih političkih uslova kojima je praćen evropski i američki vojni izvoz.