Водећи купци наоружања у свету – земље Азије

Земље Азије заузеле су првих 5 места на списку највећих увозника наоружања 2007-11. године. Такав закључак изведен је у реферату Штокхолмског Института за истраживања проблема мира СИПРИ. Основни обим узова пада на земље Јужне и Југоистичне Азије, од Индије до Јужне Кореје.

Очекивање рата

Интензивно наоружавање у већини случајева сведочи о припреми за рат, или бар о могућем његовом очекивању. То правило функционише и за појединачне земље, а када нагло увећање трошкова на наоружање бележи читав регион, „предратна расположења“ не доводе се у сумњу. Сам списак земаља највећих увозника такође је прилично индикативан.

На првом месту налази се Индија, на чији удео пада 10% укупног обима светског оружаног увоза последњих 5 година. Рејтинг СИПРИ, који се води већ више од 60 година, израчунава трошкове у америчким доларима у ценама 1990. године ради олакшаног поређења трошкова разних деценија. Према прорачунима шведских стручњака, у протеклих 5 година Индија је увезла војне технике, наоружања и делова у вредности од 12,65 милијарди долара у ценама из 1990. године (21,77 милијарди у ценама 2011.). После Индије у рејтингу је Јужна Кореја, Пакистан, Кина и Сингапур. Њихови обими куповине изнели су у ценама из 1990. године у милијардама долара 7,09 (Јужна Кореја), 6,92 (Пакистан), 6,33 (Кина) и 5,13 (Сингапур). Јужна Кореја која је заузела друго место укупно је добила 6% светској војног увоза, на удео Пакистана и Кине отпало је по 5%, Сингапура 4%.

На тај начин само на првих 5 светских увозника отпада 30% од укупног обима увоза наоружања, а укупно на земље Азије отпада 44% светског војног увоза у последњих 5 година.

Унутар водеће групе десиле су се измене: 2002-2006. списак је предводила Кина, а 2007.11. она се спустила на 4. место, али то премештање не сведочи о изненадном нападу пацифизма. Развој војне индустрије саме Кине омогућио јој је да у многоме замени увоз и увећа извоз наоружања. У рејтингу војних извозника она је заузела 6. место и очекује се да ће убрзо истиснути са петог места Велику Британију. Ипак Кина остаје зависна од увоза низа кључних материјала и агрегата, које Пекинг није успео да почне да производи са договарајућим квалитетом – на пример, авио и тенковских мотора.

Увоз наоружања расте не само у земљама Југоисточне Азије, већ и у другим азијским државама. Тако у блиској будућности међу првих пет највећих увозника наоружања има све шансе да доспе Саудијска Арабија: у краљевини започињу испоруке великих обима америчке технике и наоружања према уговору 2011. године. Значајни удео чини 154 ловаца Ф-15СА, чија цена по курсу из 2011. године премашује 30 милијарди долара. Расту наруџбине и за Сирију, мада је ова земља за сада далеко од топ рејтинга: за 5 година она се преместила на списку увозника са 68. на 33. место и увезла је 2007-11. године 5,8 пута више наоружања и војне технике у поређењу са 2002-2006. годином.

Од кога куповати?

Увећање индијског увоза војне технике прилично јасно подвлачи политичке амбиције Делхија: Индија је очигледно постигла ранг регионалне суперсиле и тежи да утврди свој положај. При томе два главна индијска суседа – Пакистан и Кина истовремено су и њени главни могући противници. И ако Пакистан ипак значајно заостаје за Индијом по моугћностима, између осталог војним, Кина, напротив, поседује осетно већу силу, која и даље расте.

Индијско тржиште наоружања и даље има руску оријентацију. На удео руских произвођача отпада око 70-80% укупног обима индијских војних наруџбина. При томе наредних година дата пропорција тешко да ће се променити. Са једне стране, последњих неколико година обележило је неколико великих скандала поводом претензија према квалитету руског наоружања, као и неуспеха два кључна тендера за хеликоптере и ловце. Са друге стране, на сваки од ових неуспеха долази исто толико успеха. Говорећи о перспективним правцима сарадње, може се издвојити неколико праваца.

Пре свега авијациони – у наредних неколико година наставља се испорука комплета за склапање ловаца Су-30МКИ, а такође ће започети и велики радови на модернизацији раније испоручених летелица тог типа. Осим тога, наредних година биће испоручени ловаци МиГ-29К за индијско ратно ваздухопловство, биће завршен велики обим радова на модернизацији ловаца МиГ-29, испоручених 80-их година ратном ваздухопловству Индије, а у другој половини деценије треба да започне испорука ловаца пете генерације ФГФА- варијатне руског авиона Т-50, разрађене за Индију.

Осим тога биће настављена интензивна сарадња у области ратне морнарице, где Индија уз помоћ Русије осваја производњу нових борбених бродова, опремљених између осталог и руским наоружањем и модернизује раније изграђене борбене јединице. Очекује се да ће у текућој деценији главни обим увоза бродова за ратну морнарицу Индије чинити подморнице.

У низу сфера, укључујући разраде система ПВО, ракетног наоружања и слично, Москва и Делхи успостављају сарадњу у оквиру заједничке разраде и у перспективи заједничке производње наоружања за оружане снаге Индије, а у перспективи и за извоз у треће земље.

При томе, разуме се, Русија не може да рачуна на монополски положај на индијском тржишту: ова земља је историјски тежила диверзификацији испоручилаца. Ипак, полазећи од постојеће структуре оружаних снага и планова њиховог развоја, удео Русије на индијском тржишту ће преовладавати.

То је повољно по обе земље и са политичке тачке гледишта. Индија као самостални јак и пријатељски фактор у Азијско-Тихоокеанском региону неопходна је Русији. Са своје стране, војне испоруке из Русије историјски нису везане за мноштво строгих политичких услова којима је праћен европски и амерички војни извоз.