Turajlić: Da se ne dosete Vlasi

Naime u ovom tekstu ću se osvrnuti na poslednje aktivnosti redakcije NSPM sajt, što znači Vukadinovića i Antonića.

Nedavna objava na sajtu NSPM teksta pod naslovom „Inicijativa za spas Srbije“ koji se pretenciozno označava kao program nacionalne obnove (kako to proizlazi iz uvodnog obrazloženja), te u daljem tekstu najava Vukadinovića kao nosioca liste stranke Ni jedan od ponuđenih odgovora (NOPO), kao i Antonićevi tekstovi „O kritici SNS“ i „Jedno lično razmišljanje o izborima 2012“, primarne su teme ovog teksta.

Ističem pre svega da prošlog leta na sajtu Vidovdana objavljen moj tekst (za uredništvo sajta NSPM neinteresantan) „Front nacionalnog spasa kao jedina politička alternativa Srbije“ kojim sam prezentovao potrebu da se udruže sve patriotske organizacije i neorganizovani patrioti, te na temelju osmišljenog programa nacionalnog spasa, ovi da eventualno „pregaze“ dosmanlije na narednim izborima. Promena „mišlenja“, aktivnosti i lamentiranje Vukadinovića o istim temama ne deluju mi u sadašnjem trenutku, najblaže rečeno, naročito ubedljivo.

Naime navedeni NSPM program obnove, koji sačinjava dvadesetak palijativnih mera, manje ili više lepih želja, daleko je od sveobuhvatnog programa nacionalnog spasa, koji bi trebala promisliti i sastaviti srbska patriotska intelektualna elita. Od dvadesetak pobrojanih mera u ovom „dokumentu“, većina je daleko od temeljnih problema nacionalnog spasa odnosno obnove. Drogirani Preokretaši ili polna ravnopravnost u skupštinama (da dalje ne nabrajam) su zanemarljivi u odnosu prema prioritetnim srbskim problemima. “Inflacija“, do sada već objavljenih tzv. programa nacionalnog spasa, profniše čak i samu ideju o neophodnosti izrade ovog dokumenta, od značaja za opstanak srpske države i naroda.

Što se tiče NOPO kao najnovije „zvezdice“ na političkom nebu Srbije, treba istaći da su ovi (verovatno) časni patriotski naivci (koji čak nisu u stanju smisliti širokoj javnosti razumljivi naziv stranke), te na budućim izborima isti neće predstavljati ni statističku grešku. Njihovo svrstavanje štaviše među vlašku manjinu (zbog registracije i cenzusa) ne ukazuje (najblaže rečeno) na ozbiljnost projekta. Kada bi osnivači stranke imali makar malo invencije, dali bi svojem „čedu“ provokativno simbolički naziv „Stranka dosetljivih Vlaha“ što bi, zbog očite sprdnje sa režimom, stranku učinilo barem prepoznatljivom.

Angažman NSPM oko podrške NOPO, kako logistički tako i Vukadinovićevo produciranje kao nosioca njihove izborne liste, te Inicijativa za spas Srbije kod autora teksta izaziva dojam pokušaja spinovanja patriotske javnosti radi nepotrebnog „pranja“ NSPM-ovaca zbog njihove „odsudne obrane“ mladog Jeremije. Dvojac bez kormilara, nije od juče i toliko naivan da ne uviđa da njihove najnovije aktivnosti nisu uopšte produktivne iz aspekta ostvarivanja srbskih nacionalnih interesa.

Za autora ovog teksta je NSPM dvadesetak godina bila patriotski „lučonoša“ u Srbiji, a neke eskapade kao bezrezervna podrška mladom Jeremiji mogu se pripisati „nasedanju na njegovu rudu“ Vukadinovića i Antonića, a ne nekakovoj kolaboraciji sa dosmanlijama, za što ih optužuju pre svega „otpadnici iz njihovih redova“, radikalni patrioti oko Vidovdana. Stoga mi je neshvatljivo nepotrebno spinovanje njihove patriotske pravovernosti, koja je za većinu srbskih patriota nesporna (kao i za samog autora).

Dalje „razočaranje“ autora u NSPM su gore navedeni tekstovi Antonića sa vokabularom ispod svakog intelektualnog nivoa, kojim se ovaj obračunava sa „smrtnim neprijateljima“  (pre svega Vidovdan-cima). Izrazi hijene, lešinari i sl. ne priliče kafanskoj svađi, a kamoli argumentovanoj intelektualnoj raspravi. Smešno imputiranje (pre svega Vidovdanu) obrane lika i dela „knjaza Tome“ (a radi hijenističkih rentnih očekivanja) nema uporišta u uređivačkoj koncepciji srbskih patriotskih sajtova, a pogotovo ne proskribiranog Vidovdana.

Za razliku od probirljivog NSPM u kojem ne prolazi ništa što nije u skladu sa uređivačkom  koncepcijom (osim prenesenih tekstova), u Vidovdanu su prolazili moji tekstovi koji su bili sasvim u suprotnosti sa redakcijskim nazorima o temi. Istina je da su u poslednje vreme na Vidovdanu prevladali tekstovi podrške Tomi Nikoliću, jer smo mi njegovi kritičari ispucali svu municiju, na jednoj strani i time dali šansu nekorisnim patriotima, koji se u svom očajanju hvataju za „knjaza Tomu“, kao utopljenici za penu.                                                   

Uostalom „svađa“ oko promocije Tome Nikolića na svim internet sajtovima propatriotske provinijencije je potpuno bespredmetna, jer ovaj u anketama (čak i na Novom Standardu) ima podršku na granici izbornog cenzusa, gotovo zanemarljivog broja učesnika na ovim sajtovima. Dakle Antonić (kako to sam kaže za druge) od komarca pravi magarca.

Kako stvari sada stoje za očekivati je da će srbski patrioti, koji učestvuju u internet medijima i po izborima produžiti svoj besmisleni virtualni rat do „istrebljenja“, dok će realni lešinari nastaviti glodati i poslednje kosti na srbskoj lešini.

Čim dalje, sve više sam uveren da jedino majčica priroda može razrešiti probleme Srbalja.i to isključivo primenom svog zakona o selekciji vrsta.
 
Autor: Nikola Turajlić
Izvor: Vidovdan.org