Турајлић: Да се не досете Власи

Наиме у овом тексту ћу се осврнути на последње активности редакције НСПМ сајт, што значи Вукадиновића и Антонића.

Недавна објава на сајту НСПМ текста под насловом „Иницијатива за спас Србије“ који се претенциозно означава као програм националне обнове (како то произлази из уводног образложења), те у даљем тексту најава Вукадиновића као носиоца листе странке Ни један од понуђених одговора (НОПО), као и Антонићеви текстови „О критици СНС“ и „Једно лично размишљање о изборима 2012“, примарне су теме овог текста.

Истичем пре свега да прошлог лета на сајту Видовдана објављен мој текст (за уредништво сајта НСПМ неинтересантан) „Фронт националног спаса као једина политичка алтернатива Србије“ којим сам презентовао потребу да се удруже све патриотске организације и неорганизовани патриоти, те на темељу осмишљеног програма националног спаса, ови да евентуално „прегазе“ досманлије на наредним изборима. Промена „мишлења“, активности и ламентирање Вукадиновића о истим темама не делују ми у садашњем тренутку, најблаже речено, нарочито убедљиво.

Наиме наведени НСПМ програм обнове, који сачињава двадесетак палијативних мера, мање или више лепих жеља, далеко је од свеобухватног програма националног спаса, који би требала промислити и саставити србска патриотска интелектуална елита. Од двадесетак побројаних мера у овом „документу“, већина је далеко од темељних проблема националног спаса односно обнове. Дрогирани Преокреташи или полна равноправност у скупштинама (да даље не набрајам) су занемарљиви у односу према приоритетним србским проблемима. “Инфлација“, до сада већ објављених тзв. програма националног спаса, профнише чак и саму идеју о неопходности израде овог документа, од значаја за опстанак српске државе и народа.

Што се тиче НОПО као најновије „звездице“ на политичком небу Србије, треба истаћи да су ови (вероватно) часни патриотски наивци (који чак нису у стању смислити широкој јавности разумљиви назив странке), те на будућим изборима исти неће представљати ни статистичку грешку. Њихово сврставање штавише међу влашку мањину (због регистрације и цензуса) не указује (најблаже речено) на озбиљност пројекта. Када би оснивачи странке имали макар мало инвенције, дали би својем „чеду“ провокативно симболички назив „Странка досетљивих Влаха“ што би, због очите спрдње са режимом, странку учинило барем препознатљивом.

Ангажман НСПМ око подршке НОПО, како логистички тако и Вукадиновићево продуцирање као носиоца њихове изборне листе, те Иницијатива за спас Србије код аутора текста изазива дојам покушаја спиновања патриотске јавности ради непотребног „прања“ НСПМ-оваца због њихове „одсудне обране“ младог Јеремије. Двојац без кормилара, није од јуче и толико наиван да не увиђа да њихове најновије активности нису уопште продуктивне из аспекта остваривања србских националних интереса.

За аутора овог текста је НСПМ двадесетак година била патриотски „лучоноша“ у Србији, а неке ескападе као безрезервна подршка младом Јеремији могу се приписати „наседању на његову руду“ Вукадиновића и Антонића, а не некаковој колаборацији са досманлијама, за што их оптужују пре свега „отпадници из њихових редова“, радикални патриоти око Видовдана. Стога ми је несхватљиво непотребно спиновање њихове патриотске правоверности, која је за већину србских патриота неспорна (као и за самог аутора).

Даље „разочарање“ аутора у НСПМ су горе наведени текстови Антонића са вокабуларом испод сваког интелектуалног нивоа, којим се овај обрачунава са „смртним непријатељима“  (пре свега Видовдан-цима). Изрази хијене, лешинари и сл. не приличе кафанској свађи, а камоли аргументованој интелектуалној расправи. Смешно импутирање (пре свега Видовдану) обране лика и дела „књаза Томе“ (а ради хијенистичких рентних очекивања) нема упоришта у уређивачкој концепцији србских патриотских сајтова, а поготово не проскрибираног Видовдана.

За разлику од пробирљивог НСПМ у којем не пролази ништа што није у складу са уређивачком  концепцијом (осим пренесених текстова), у Видовдану су пролазили моји текстови који су били сасвим у супротности са редакцијским назорима о теми. Истина је да су у последње време на Видовдану превладали текстови подршке Томи Николићу, јер смо ми његови критичари испуцали сву муницију, на једној страни и тиме дали шансу некорисним патриотима, који се у свом очајању хватају за „књаза Тому“, као утопљеници за пену.                                                   

Уосталом „свађа“ око промоције Томе Николића на свим интернет сајтовима пропатриотске провинијенције је потпуно беспредметна, јер овај у анкетама (чак и на Новом Стандарду) има подршку на граници изборног цензуса, готово занемарљивог броја учесника на овим сајтовима. Дакле Антонић (како то сам каже за друге) од комарца прави магарца.

Како ствари сада стоје за очекивати је да ће србски патриоти, који учествују у интернет медијима и по изборима продужити свој бесмислени виртуални рат до „истребљења“, док ће реални лешинари наставити глодати и последње кости на србској лешини.

Чим даље, све више сам уверен да једино мајчица природа може разрешити проблеме Србаља.и то искључиво применом свог закона о селекцији врста.
 
Аутор: Никола Турајлић
Извор: Видовдан.орг