Škola bez barijera

Inkluzivno obrazovanje koje spaja decu invalide sa ostalom decom u Rusiji je još prilično nova pojava. 2008-2010. godine pioniri takvog zajedničkog školovanja bile su škole Moskve, Peterburga, Arnahgelska i Petrozavoska na severu Rusije, Samare i Povoložja, Tomska i Sibira.

Ranije su deca sa zdravstvenim specifikama učila samo u specijalizovanim školama, govori član Društvene komore Ljubov Duhanjina. Sada ljudi imaju želju da grade čitav sistem odnosa uz međusobno poštovanje, da prihvataju bilo kog drugog čoveka onakvim kakav on jeste. Za sada komforni uslovi za inkluzivno školovanje postoje u 300 škola. To je očigledno malo za 3 miliona ruske dece sa ograničenim mogućnostima, obolele od cerebralne paralize, autizma, oštećenog vida, Daunovog sindroma i drugih bolesti. Do kraja godine škola bez barijera biće već 750. Ali kao bi se ova deca zaista socijalizovala treba mnogo raditi, govori Ljubov Duhanjina.

Uspeh razvoja inkluzivnog obrazovanja biće dobra psihološka atmosfera u školi, odsustvo agresije i, naravno, uspešna dinamika razvoja svakog deteta.

Ipak nije tako jednostavno napraviti komfornu psihološku sredinu bez prepreka u školama gde zajedno uče deca invalidi i ostala deca. To zahteva prevladavanje socijalnih sterotipa, smatra ekspert UNICEF-a za inkluzivno obrazovanje Svetlana Alehina.

Mi smo robovi svog vaspitanja. Veliki i složeni zadatak za mnoge ljude je da promene svoj pogled na svet. Ali ne sme se prećutiati da se krećemo nabolje, zato što rade društvene organizacije i roditeljska udruženja. Mediji sa socijalnom reklamom uključuju se vrlo ozbiljno.

Ali to je samo moralna strana posla, a postoji i tehnička, I tu predstoji veliki rad. Škole sa inkluzivnim obrazovanjem imaju potrebu za školskim priručnicima u mnogo varijanti. U njima nema dovoljno stručnjaka koji umeju da rade sa decom invalidima. Potrebni su dodatni kadrovi – logopedi, defektolozi, lekari, govore eksperti. U moskvi se na raznim univerzitetima sada vrši priprema takvih pedagoga, govori šef Resursnog centra za razvoj inkluzivnog obrazovanja Jelena Samsonova. Treba da bude organizovana i psihološka podrška.

Deo dece invalida uči od kuće, ali problem socijalizacije to ne rešava. Ipak kako bi učila zajedno sa zdravim vršanjima, deca sa specifičnim razvojem ponekada su primorana da prevladavaju složene tehničke barijere. U Rusiji je mnogo starih škola bez kosina i liftova i učenik koji se teško kreće, na primer, često fizički nemože da dođe na čas. Ovi problemi se sada rešavaju. Pre godinu dana je proradio državni program Dostupna sredina, koji podrazumeva arhitektonsku adaptaciju škola u izgradnji. Ove godine, na primer, specijalni liftovi će biti postavljeni u 110 škola.

Škola bez barijera mnogome će naučiti ne samo decu invalide, već i običnu decu, govore mnogi stručnjaci. Zajedničko školovanje zdravih i bolesnih dobar je čas tolerancije. Obična deca u takvoj situaciji postaju pažnjivija i brižnija. I uče se od drugova invalida hrabrosti i životnoj izdržljivosti.