Школа без баријера

Инклузивно образовање које спаја децу инвалиде са осталом децом у Русији је још прилично нова појава. 2008-2010. године пионири таквог заједничког школовања биле су школе Москве, Петербурга, Арнахгелска и Петрозавоска на северу Русије, Самарe и Поволожја, Томска и Сибира.

Раније су деца са здравственим спецификама учила само у специјализованим школама, говoри члан Друштвене коморе Љубов Духањина. Сада људи имају жељу да граде читав систем односа уз међусобно поштовање, да прихватају било ког другог човека онаквим какав он јесте. За сада комфорни услови за инклузивно школовање постоје у 300 школа. То је очигледно мало за 3 милиона руске деце са ограниченим могућностима, оболеле од церебралне парализе, аутизма, оштећеног вида, Дауновог синдрома и других болести. До краја године школа без баријера биће већ 750. Али као би се ова деца заиста социјализовала треба много радити, говори Љубов Духањина.

Успех развоја инклузивног образовања биће добра психолошка атмосфера у школи, одсуство агресије и, наравно, успешна динамика развoја сваког детета.

Ипак није тако једноставно направити комфорну психолошку средину без препрека у школама где заједно уче деца инвалиди и остала деца. То захтева превладавање социјалних стеротипа, сматра експерт УНИЦЕФ-а за инклузивно образовање Светлана Алехина.

Ми смо робови свог васпитања. Велики и сложени задатак за многе људе је да промене свој поглед на свет. Али не сме се прећутиати да се крећемо набоље, зато што раде друштвене организације и родитељска удружења. Медији са социјалном рекламом укључују се врло озбиљно.

Али то је само морална страна посла, а постоји и техничка, И ту предстоји велики рад. Школе са инклузивним образовањем имају потребу за школским приручницима у много варијанти. У њима нема довољно стручњака који умеју да раде са децом инвалидима. Потребни су додатни кадрови – логопеди, дефектолози, лекари, говоре експерти. У москви се на разним универзитетима сада врши припрема таквих педагога, говори шеф Ресурсног центра за развој инклузивног образовања Јелена Самсонова. Треба да буде организована и психолошка подршка.

Део деце инвалида учи од куће, али проблем социјализације то не решава. Ипак како би учила заједно са здравим вршањима, деца са специфичним развојем понекада су приморана да превладавају сложене техничке баријере. У Русији је много старих школа без косина и лифтова и ученик који се тешко креће, на пример, често физички неможе да дође на час. Ови проблеми се сада решавају. Пре годину дана је прорадио државни програм Доступна средина, који подразумева архитектонску адаптацију школа у изградњи. Ове године, на пример, специјални лифтови ће бити постављени у 110 школа.

Школа без баријера многоме ће научити не само децу инвалиде, већ и обичну децу, говоре многи стручњаци. Заједничко школовање здравих и болесних добар је час толеранције. Обична деца у таквој ситуацији постају пажњивија и брижнија. И уче се од другова инвалида храбрости и животној издржљивости.