Grčki čvor

Sprovoditi reforme i štedeti ili što pre otići iz Evrozone. Ovakve alternative Grčke vide vodeći evropski političari posle proteklih izbora. Dve trećine birača nije pokazalo samo da nema poverenja u dve tradicionalne stranke, koje se na vlasti smenjuju već skoro 40 godina. Crne kuglice su dobili pre svega spoljni upravnici iz MMF i EU sa svojom strategijom: štedeti po svaku cenu, a onda neka bude šta bude. Temu nastavlja analitičar Sergej Guk.

Nije jasno na koga apeluju odgovorna lica, pre svega iz Brisela i Berlina sa svojim zahtevima da se nastave reforme ili napusti Evrozona. Zemlja je bez vlade. Pokušaji da se konstruiše kabinet od antipoda je Sizifov posao. Bez novih izbora – koji ne mogu biti održani pre juna – najverovatnije se neće moći. Malo je verovatno da će se gnev opljačkanih i poniženih Grka za to vreme sam po sebi stišati i da će pobediti pristalice oštrih mera za smanjenje državnih rashoda. A ako se kardinalno ništa ne promeni, gde je izlaz, koji bi na bilo koji način mogao da pomiri stanovništvo s reformatorima? Gordijev čvor. Da li raskid Grčke s Evropskom zonom postaje sve neizbežniji? Mišljenje doktora Otmara Isinga, bivšeg glavnog ekonomiste ECB za "Glas Rusije":

"Raskid nije neizbežan. Grčka treba da ispuni obaveze koje je preuzela. Ne bi smelo da se desi da posle izbora ova ili ona stranka objavi: nećemo ispunjavati svoje obaveze, nećemo plaćati dugove. Ako je tako, teško je preuzeti odgovornost za novac koji se daje zemlji. Ukoliko ona odbije da vraća kredite, gubi pravo na dobijanje novih zajmova. Novi izbori su (za nju) jedna od mogućnosti. Međutim, ne vidim da bi ovi izbori doveli do boljih rešenja." (...)

Međutim, postoji još jedna varijana: referendum. Nacija bi mogla da odgovori na pitanje da li želi da ostane u zoni jedinstvene valute, što je moguće samo pod ropskim uslovima MMF, EU i ECB. Ili da se upusti u nezavisnu plovidbu. Pravno nije moguće prosto ististnuti Grčku iz Evrozone: ne dozvoljavaju postojeći sporazumi. Istina, Atini se ne zabranjuje da se otcepi sama. Premda sporazumima to takođe nije predviđeno, ali niko se ne može prinudno zadržavati u valutnom klubu.

Posledice izlaska takođe ne mogu biti tačno prognozirane. Jedni stručnjaci stalno govore o "katastrofi", drugi smatraju da se neće desiti ništa strašno. "Isključivanje Grčke uopšte ne znači kraj evra," izjavio je u sredu predsednik agencije za rejting Fitch Pol Tejlor (Paul Taylor) u intervjuu za časopis "Špigel" (Spiegel). Ekonomiste se slažu samo u jednom: za stanovništvo Grčke to će predstavljati težak udarac. Povratak drahmi koji je u ovom slučaju neizbežan još više će obezvrediti prihode i pomoć, dovešće do zatvaranja mnogih banaka i firmi, do novog porasta nezaposlenosti i defolta.