Italija nije Grčka

Tokom poslednjih mesec dana rejting poverenja kabinetu Montija među  italijanskom populacijom je pao za nekoliko poena. Mnogi stanovnicima Apenina prestali su da veruju da će tehnokratama poći za rukom da zemlju izvuku iz dužničkog ropstva i vrate im izgubljena radna mesta, a što je najvažnije - nadu za normalan život bez krize. Nije ni čudo da danas, mnogi ekonomisti i analitičari gromoglasno tvrde da se Italija zadužila za skoro 2 biliona evra,  i da će neminovno doživeti sudbinu Grčke. Poznati bankar Alesandro Profumo u intervjuu nemačkom listu „Handelsblat“ čak je rekao da pravi problem  u EU,  nisu Grčka i Italija. Da li je to zaista tako?

Sa ovim pitanjem, „Glas Rusije“  se obratio poznatom ekonomisti i profesoru rimskog univerziteta„ Luis Gvido Karli .“

Po mom mišljenju, ovo je veoma zanimljivo pitanje. Lično, mislim suprotno: Italija se  ni u kakvim okolnostima  ne može porediti sa Grčkom. U prilog ovom stavu imam, bar dva jaka argumenta. Prvo, Italija ima javni dug od 1,9 biliona evra, dok je u isto vreme,  vlasnik državne imovine u iznosu od 1,8 biliona evra. To znači da, u slučaju prodaje državne imovine kojoj aktuelna vlast, nažalost,  ne pribegava, po svemu sudeći, imamo pravu priliku da smanjimo naš nacionalni dug. Plus, za razliku od Grčke, italijanske porodice raspolažu ogromnim privatnim kapitalom, čiji je iznos, uzgred, tri puta veći od našeg duga. Mi govorimo o dodatnih 5 biliona. Dakle, Italija ima impresivne finansijske rezerve koje zajedno, prevazilaze ne samo grčke, već i zaliha drugih zemalja članica Evropskog monetarnog fonda. Sve ove rezerve mogu da reše problem duga.

Međutim, ekspert vrlo pažljivo ocenjuje ambiciozne planove vlade, kao što su, na primer, dostizanje uravnoteženog budžeta za 2013 i izlazak iz krize u doglednoj budućnosti.

Mislim da će postizanje uravnoteženog budžeta za 2013, zaista biti veoma teško. Na primer, Međunarodni monetarni fond objavio je podatke koji pokazuju dase ovaj cilj neće postići pre 2016-2017. Istina je da trenutna italijanska vlada ne čini apsolutno bilo kakve korake da smanji javni dug. Tehnički kabinet uzeo je kao osnovu za svoju ekonomsku politiku,  kurs o sprovođenju reformi u cilju liberalizacije i pojednostavljenja birokratskih procedura. Međutim, primena ovih mera će uroditi plodom samo na srednje i duge staze. Oni ne mogu objektivno imati neposredan pozitivan efekat na ekonomiju Italije. Samo jedna mera u ovoj fazi, koja bi uskoro dovesti do pozitivnih rezultata - je reforma penzionog sistema. To je svakako teško, ali vrlo potrebno i bilo bi blagovremeno za našu zemlju. Nažalost, ne mogu da kažem da je do sada napravljeno dovoljno koraka kako bi osigurao ekonomski rast. Kao što smo videli, uglavnom se daje prednost  režimu štednje, što može dovesti do još većeg širenja i produbljivanja krize i, samim tim, do još jednog kruga recesije.