Grčka: ulagači su u panici

Vanredni izbori za grčki parlament biće održani 17. juna. Međutim, to nije donelo olakšanje tržištu – neki prorokuju pobedu krajnjih levičara koji neće hteti da štede i postoji opasnost da zemlju uvuku u sve dublju dužničku jamu. U ovoj situaciji sami Grci su odlučili da se dodatno osiguraju i počeli su aktivno da podižu uloge iz banaka.

Dok investicioni analitičari i bankari spore o perspektivama izlaza Grčke iz evrozone, stanovnici zemlje su se naizgled već pomirili s mišlju o neizbežnom krahu finansijskog sektora zemlje i isključivanju Atine iz valutnog saveza. Po podacima narodne Centralne banke, već prvog radnog dana ove nedelje ulagači su sa računa u grčkim bankama podigli oko 700 miliona evra. To više nije prosto pesimizam. To je panika. I po mišljenju stručnjaka, odliv depozita će se samo pojačati: u situaciji kad banke mogu jednostavno ostati bez valute, građani više vole da se dodatno osiguraju.

Za sve je kriva, kao što nije teško dosetiti se, politička i s njom povezana ekonomska kriza. Danas je predsednik zemlje Karlos Papuljas zakazao prevremene vanredne parlamentarne izbore za 17. jun. I upravo ovo toliko plaši tržišta. Pobedu će, sudeći po anketama, osvojiti Koalicija radikalnih levičarskih snaga (SIRIZA), koja preti da će se odreći realizacije mera stroge ekonomije, koje su zahtevali EU i MMF kako bi Atina dobila finansijsku pomoć. U ovoj situaciji evro je pao na četvoromesečni minimum u odnosu prema dolaru, do granice od 1,2699. I to nije granica, upozorava vodeći analitičar agencije "Finmarket" Andrej Lusnikov:

Danas je evropska valuta nakratko pala ispod granice o 1 dolara i 27 centi za 1 evro. Zatim je uspela da povrati ovaj nivo. Ali, kao prvo, to je već sam po sebi ozbiljan pad, za poslednje dve nedelje od početka maja evro je izgubio oko 5-6% u odnosu na dolar. Kretanje je veoma snažno, ono se može nastaviti. S druge strane, sad događaji mogu početi da se odvijaju u drugom pravcu kad evro, počevši naglo da pada, kasnije prevagne. Međutim, opšti trend jedinstvene evropske valute zbog događaja u Grčkoj ostaje negativan.

U ovoj situaciji vrlo negativnu dinamiku ima i rublja. U odnosu na dolar ruska valuta je pojeftinila više od 2 procenta, evro je poskupeo skoro jedan odsto. Dolazi do pojeftinjenja i valuta drugih zemalja, koje ne ulaze u evrozonu – poljskog zloga, mađarske forinte i norveške krune.

Uostalom, ima i onih koji su od ovakvog kretanja na tržištima samo na dobitku, kaže rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja Instituta za globalizaciju i socijalna kretanja Vasilije Koltašov.

Sjedinjene Države počinju novi napad na evro, što je, naravno, povezano s problemima koji postoje u evropskoj ekonomiji i u evropskom finansijskom sektoru. Grčka je ovde tradicionalno na prvoj borbenoj liniji. Smatram da slabljenje evra do kojeg je došlo prošle jeseni i zime, može da se nastavi i da će doći do nivoa od 1,25 (dolara za evro), ukoliko proces ni na koji način ne bude korigovan novčanom emisijom u samim SAD. Zato što u SAD danas u ekonomiji problema ima skoro isto toliko kao i u Evropi.

U situaciji napada "grčke" panike kod investitora počele su da padaju i kotacije nafte: barel vrste Brent izgubio je 0,7%, WTI – više od jednog procenta. Usled toga pojeftinilo je i zlato. Ono je palo do minimalnih granica ove godine – 15737,30 dolara za finu uncu. Analitičari Bank of America smatraju da se tržišta neće još dugo mučiti. Do početka juna Grčka će, kako kažu, ostati bez novca. I onda će nova vlast morati ili da prihvati sve uslove MMF i EU, ili će se naći van granica evrozone i tražiće način kako da poveriocima sami plaćaju.