Signali investitorima bi pre svega trebalo biti delovanje srbskih vlasti a ne samo program MMF

Ovog puta gost „Poslovnih razgovora“ je gospodin Bogdan Lisovolik, predstavnik MMF-a u Srbiji. Nakon februarskih konsultacija koje je delegacija MMF-a imala sa predstavnicima Vlade Republike Srbije i martovskog ekonomskog foruma, sa gospodinom Lisovolikom smo razgovarali o aktuelnim ekonomskim temama:

U vezi sa posetom delegacije MMF-a Srbiji iz februara 2012. godine: izveštaj same delegacije je relativno uopšten, a interpretacije rezultata pregovora od strane Vlade Srbije se prilično razlikuju od interpretacije privrednika.  Naime, privrednici su skeptični i veruju da „ zamrzavanje“ aranžmana šalje loš znak potencijalnim investitorima.....

"Ton tog izveštaja (za štampu) kojeg smo izdali nakon pregovora je zaista neutralan. To je stil naše organizacije. Mi smo tehnička organizacija i analiziramo pitanja o budžetu po mnogim parametrima. Kada se izdaju izveštaji, njihov je stil zaista prilično suvoparan. I u tom smislu, mi se zaista koncentrišemo na činjenice.

Što se tiče navoda, da je bilo nekakvih nesporazuma tokom pregovora, želeo bih da razjasnim da nikakvih nesporazuma nije bilo.  Vodili smo pregovore u okviru kojih nismo uspeli da usaglasimo neke od glavnih budžetskih parametara. Pre svega, to što je trebalo da bude deo zakona o budžetu za 2012. godinu.

Signali koji se šalju investitorima,  bi  pre svega trebalo biti  delovanje srbskih vlasti, a ne samo program MMF. Budžet za 2012. godinu dozvoljava sprovođenje raznih politika. Mi bismo hteli da budžetna politka Srbije bude pažljiva i odgovorna. Sa druge strane, zakon o budžetu, dozvoljava i mogućnost vođenja ne sasvim pažljive politke. Ipak, ja ne bih dramatizovao situaciju,  ako vlasti nastave sa odgovornom politikom.

No, osim statusa aranžmana sa MMF, tu postoje još neki signali investitorima. Postoje pozitivni momenti, kao npr, to što je Srbija dobila status kandidata za prijem u EU. Takođe, ako investitori posmatraju neke konkretne projekte i ako ih povoljno ocene, uz uslov da se u  Srbiji zaista u budućnosti sprovodi  odgovorna budžetna politka, ekonomska situacija može dobro da se razvija."

Na ekonomskom forumu na Kopaoniku, pomenuli ste „gorući“ srbski problem- a to je javni dug. Šta bi trebalo da uradi (buduća) vlada kako bi rešila ovo pitanje?

"Što se tiče srbskog duga, on je previsio granicu ustanovljenu zakonom koja iznosi 45% BDP. Taj je nivo već prilično visok za zemlju koja je na takvom razvojnom nivou, kao što je Srbija. Neke zemlje, kao što je npr Mađarska, imaju još viši dug.  Ipak, većina zemalja regiona, recimo, Rumunija, Bugarska, imaju niži javni dug (tj niži od 45% BDP). I upravo zato je oprezna budžetska politika veoma važna. Kako bi se kontrolisao javni dug, neophodno je delovati na nekoliko frontova. Najvažnija je  kontrola deficita budžeta, jer pri ostalim jednakim uslovima, upravo deficit budžeta i jeste faktor uvećavanja javnog duga. Ali, osim deficita budžeta,  trebalo bi kontrolisati obezbeđivanje državnih garancija, zato što su državne garancije, po zakonu koji je na snazi u Srbiji, takođe deo javnog duga.

Još jedan važan momenat je kako organizovati upravljanje  javnim dugom. To znači zaduživati se na vreme, pri dobrim tržišnim uslovima,  kada su kamate dovoljno niske i time koliko je moguće smanjiti cenu pozajmice. Na taj način efikasno upravljanje javnim dugom može da pomogne kontrolu tog duga, a MMF i druge finansijske institucije su spremne da pomognu u tom smislu:

Prvo, to je finansijka podrška, iako je ovaj program trenutno „zamrznut“ iz predostrožnosti do nove runde pregovora koje očekujemo sredinom godine.  Drugi način na koji možemo da pomognemo, to je tehnička pomoć. Mi imamo stručnjake u oblasti javnih finansija: stručnjaci u oblasti efikasne organizacije kontrole budžetskih sredstava, efikasne fiskalne politike itd."

Kako MMF može pomoći Srbiji da prevaziđe problem, to jest da reformiše penzioni sistem?

"Za Srbiju je pitanje reforme penzionog fonda i penzionog sistema prilično važan momenat, kao i u mnogim evropskim državama.  Pomenuću samo jedan parametar- Srbija troši na penzije oko 14% BDP, što je mnogo više nego što je nivo ovih rashoda u drugim zemljama. U Rusiji, na primer je nivo ovih rashoda 8%BDP.  Zbog toga je važno, kao i u mnogim drugim državama Evrope, koncentrisati se na smanjenje bremena ovih rashoda u odnosu na budžet. To je veoma teško učiniti u jednom trenutku, verovatnije je da će to biti jedan duži proces. Neophodno je, prvo, pogledati starosnu granicu i po mogućnosti povećati je. Trebalo bi, takođe, razmotriti mogućnost racionalizacije prevremenog odlaska u penziju.  Taj je momenat za Srbiju prilično važan. Zvanična granica odlaska u penziju je 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, ali većina odlazi u penziju mnogo ranije. Važno je obratiti pažnju kako na mogućnosti odlaska u penziju, tako i na visinu same penzije koja se bude isplaćivala, ukoliko se bude odlazilo pre  zvanične starosne granice. To je važno, jer se u nekoliko evropskih država, gde je sprovedena reforma, isplaćuje pun iznos penzije, samo onima koji su dostigli starosnu granicu."

Obzirom na brojne ekonomsko-političke promene u svetu, koliko se promenila uloga međunarodnih finansijskih institucija, i tom smislu MMF-?

"Meni se čini, da se uloga međunarodnih finansijskih unstitucija ne menja tako mnogo. Zapravo, više se menjaju okolnosti. MMF – je takva organizacija koja je oformljena sa ciljem jačanja saradnje zemalja u oblasti međunarodnih odnosa, kako u sferi trgovine, tako i u sferi međunarodnih finansijskih  odnosa, a takođe  sa cinjem  borbe protiv loših ekonomskih uslova. Radi se o tome, da je kriza, koje je došlo nekoliko godina unazad i koja se u nekoj meri još oseća u nekim evropskim zemljama, donekle izmenila ulogu koju su do sada imale međunarodne finansijske institucije, u tom smislu i MMF.

U tom smislu je MMF brzo odreagovao, time što je dozvolio korišćenje svojih finansijskih resursa mnogo brže i  postavljajući mnogo manje uslova. Sa druge strane, situacija se nije promenila u smislu da kad se analiziraju određeni rezultati naših dejstava,  pita se matematika i cifre moraju da se podudaraju.  I deficit budžeta, koji mi planiramo odnosno predviđamo, mora se poštovati. U tom smislu imamo nameru da koristimo preimućstva naših eksperata, zato što smo mi organizacija koja pruža specijalizovanu ekspertizu u oblasti državnih finansija, kao i novčanih i valutnih kurseva. Na tom planu, mi ćemo biti što je moguće fleksibilnijim, a istovremeno koristićemo stručno iskustvo naših radnika."

Jovana Vukotić,