Сигнали инвеститорима би пре свега требало бити деловање србских власти а не само програм ММФ

Овог пута гост „Пословних разговора“ је господин Богдан Лисоволик, представник ММФ-а у Србији. Након фебруарских консултација које је делегација ММФ-а имала са представницима Владе Републике Србије и мартовског економског форума, са господином Лисоволиком смо разговарали о актуелним економским темама:

У вези са посетом делегације ММФ-а Србији из фебруара 2012. године: извештај саме делегације је релативно уопштен, а интерпретације резултата преговора од стране Владе Србије се прилично разликују од интерпретације привредника.  Наиме, привредници су скептични и верују да „ замрзавање“ аранжмана шаље лош знак потенцијалним инвеститорима.....

"Тон тог извештаја (за штампу) којег смо издали након преговора је заиста неутралан. То је стил наше организације. Ми смо техничка организација и анализирамо питања о буџету по многим параметрима. Када се издају извештаји, њихов је стил заиста прилично сувопаран. И у том смислу, ми се заиста концентришемо на чињенице.

Што се тиче навода, да је било некаквих неспоразума током преговора, желео бих да разјасним да никаквих неспоразума није било.  Водили смо преговоре у оквиру којих нисмо успели да усагласимо неке од главних буџетских параметара. Пре свега, то што је требало да буде део закона о буџету за 2012. годину.

Сигнали који се шаљу инвеститорима,  би  пре свега требало бити  деловање србских власти, а не само програм ММФ. Буџет за 2012. годину дозвољава спровођење разних политика. Ми бисмо хтели да буџетна политка Србије буде пажљива и одговорна. Са друге стране, закон о буџету, дозвољава и могућност вођења не сасвим пажљиве политке. Ипак, ја не бих драматизовао ситуацију,  ако власти наставе са одговорном политиком.

Но, осим статуса аранжмана са ММФ, ту постоје још неки сигнали инвеститорима. Постоје позитивни моменти, као нпр, то што је Србија добила статус кандидата за пријем у ЕУ. Такође, ако инвеститори посматрају неке конкретне пројекте и ако их повољно оцене, уз услов да се у  Србији заиста у будућности спроводи  одговорна буџетна политка, економска ситуација може добро да се развија."

На економском форуму на Копаонику, поменули сте „горући“ србски проблем- а то је јавни дуг. Шта би требало да уради (будућа) влада како би решила ово питање?

"Што се тиче србског дуга, он је превисио границу установљену законом која износи 45% БДП. Тај је ниво већ прилично висок за земљу која је на таквом развојном нивоу, као што је Србија. Неке земље, као што је нпр Мађарска, имају још виши дуг.  Ипак, већина земаља региона, рецимо, Румунија, Бугарска, имају нижи јавни дуг (тј нижи од 45% БДП). И управо зато је опрезна буџетска политика веома важна. Како би се контролисао јавни дуг, неопходно је деловати на неколико фронтова. Најважнија је  контрола дефицита буџета, јер при осталим једнаким условима, управо дефицит буџета и јесте фактор увећавања јавног дуга. Али, осим дефицита буџета,  требало би контролисати обезбеђивање државних гаранција, зато што су државне гаранције, по закону који је на снази у Србији, такође део јавног дуга.

Још један важан моменат је како организовати управљање  јавним дугом. То значи задуживати се на време, при добрим тржишним условима,  када су камате довољно ниске и тиме колико је могуће смањити цену позајмице. На тај начин ефикасно управљање јавним дугом може да помогне контролу тог дуга, а ММФ и друге финансијске институције су спремне да помогну у том смислу:

Прво, то је финансијка подршка, иако је овај програм тренутно „замрзнут“ из предострожности до нове рунде преговора које очекујемо средином године.  Други начин на који можемо да помогнемо, то је техничка помоћ. Ми имамо стручњаке у области јавних финансија: стручњаци у области ефикасне организације контроле буџетских средстава, ефикасне фискалне политике итд."

Како ММФ може помоћи Србији да превазиђе проблем, то јест да реформише пензиони систем?

"За Србију је питање реформе пензионог фонда и пензионог система прилично важан моменат, као и у многим европским државама.  Поменућу само један параметар- Србија троши на пензије око 14% БДП, што је много више него што је ниво ових расхода у другим земљама. У Русији, на пример је ниво ових расхода 8%БДП.  Због тога је важно, као и у многим другим државама Европе, концентрисати се на смањење бремена ових расхода у односу на буџет. То је веома тешко учинити у једном тренутку, вероватније је да ће то бити један дужи процес. Неопходно је, прво, погледати старосну границу и по могућности повећати је. Требало би, такође, размотрити могућност рационализације превременог одласка у пензију.  Тај је моменат за Србију прилично важан. Званична граница одласка у пензију је 60 година за жене и 65 година за мушкарце, али већина одлази у пензију много раније. Важно је обратити пажњу како на могућности одласка у пензију, тако и на висину саме пензије која се буде исплаћивала, уколико се буде одлазило пре  званичне старосне границе. То је важно, јер се у неколико европских држава, где је спроведена реформа, исплаћује пун износ пензије, само онима који су достигли старосну границу."

Обзиром на бројне економско-политичке промене у свету, колико се променила улога међународних финансијских институција, и том смислу ММФ-?

"Мени се чини, да се улога међународних финансијских унституција не мења тако много. Заправо, више се мењају околности. ММФ – је таква организација која је оформљена са циљем јачања сарадње земаља у области међународних односа, како у сфери трговине, тако и у сфери међународних финансијских  односа, а такође  са цињем  борбе против лоших економских услова. Ради се о томе, да је криза, које је дошло неколико година уназад и која се у некој мери још осећа у неким европским земљама, донекле изменила улогу коју су до сада имале међународне финансијске институције, у том смислу и ММФ.

У том смислу је ММФ брзо одреаговао, тиме што је дозволио коришћење својих финансијских ресурса много брже и  постављајући много мање услова. Са друге стране, ситуација се није променила у смислу да кад се анализирају одређени резултати наших дејстава,  пита се математика и цифре морају да се подударају.  И дефицит буџета, који ми планирамо односно предвиђамо, мора се поштовати. У том смислу имамо намеру да користимо преимућства наших експерата, зато што смо ми организација која пружа специјализовану експертизу у области државних финансија, као и новчаних и валутних курсева. На том плану, ми ћемо бити што је могуће флексибилнијим, а истовремено користићемо стручно искуство наших радника."

Јована Вукотић,