Ruski pogled na dnevni red Samita G-8

Rusija se zalaže protiv zamene amandmana Džeksona-Venika nekim novim sličnim zakonima, koji rešavaju političke probleme pojedinih američkih političara. Ovu izjavu dao je pomoćnik predsednika RF, ruski predsednik komisije u "Grupi osmorke" Arkadije Dvorkovič. O budućnosti amandmana bilo je reči na brifingu posvećenom samitu "Velike osmorke", koji će biti održan 18-19. maja u SAD.

Ovogodišnji samit "Velike osmorke" u Kemp-Dejvidu odlikovaće se neformalnim karakterom, istakao je Arkadije Dvorkovič. To je pre svega želja organizatora – SAD. Samit će početi radnim ručkom na kojem će biti razmatrana pitanja globalne bezbednosti. U okviru ovog razmatranja govoriće se o problemima drugih zemalja. Pre svega, biće reči o situaciji u Siriji. I ovde Rusija insistira na tome da "osmorka" podrži ideju mirnog regulisanja konflikta, istakao je Arkadije Dvorkovič:

S naše tačke gledišta "osmorka" treba da dâ jasan signal svim sukobljenim grupama da smatramo da treba da deluju tako da situacija postane bezbedna za sve: i unutar zemlje i za zemlje u okolini i za ceo svet. Radi se o tome što na miran način treba da deluju i vlast i oni koji se bore protiv vlasti i smatraju da je ona izgubila legitimitet. Jednostrani signali su za nas neprihvatljivi.

Sam dnevni red lidera zasnivaće se na šest prioriteta. To su aktuelni problemi svetske eknomije, globalna bezbednost, razvoj afričkog kontinenta, pomoć zemljama "arapskog proleća" (Dovilsko partnerstvo), energetska bezbednost i klimatske promene. Arkadije Dvorkovič je izložio ruski pogled na rešavanje nekih od ovih problema:

Što se tiče avganistanskog problema za nas je od principijelne važnosti povezivanje mera za pomoć ekonomiji Avganistana, za razvoj ove zemlje, za borbu protiv trogovine drogom, koja za nas predstavlja najozbiljniju opasnost. Što se tiče energetike, uporno ćemo se zalagati za svoje inicijativu u pogledu razvoja principa globalne energetske bezbednosti, koje je odobrila "Velika osmorka" u Sankt-Peterburgu 2006. godine, kao i naših inicijativa za jačanje međunarodne konvencije u pogledu nuklearne bezbednosti. Što se tiče globalne ekonomije za nas je važno da zemlje u kojima postoje najozbiljniji rizici ne na rečima, već na delu počnu proces budžetske konsolidacije.

Ekonomska pitanja će, po rečima zamenika ministra ekonomskog razvoja Rusije Stanislava Voskresenskog na ovom sastanku biti ključna. I to je pre svega vezano za prognoze koje daju mnogi stručnjaci:

Glavno pitanje koje će lideri razmatrati jeste situacija u Evropi. To situacija u Grčkoj i situacija u celini u vezi s budžetskim deficitom u razvijenim, a posebno u evropskim zemljama. Navešću nekoliko cifara kako bi bio jasan kontekst u kojem se sastajemo. Po prognozama OESR u naredno vreme, do 2030. godine, na primer, u SAD će deficit po optimističkom scenariju ostati na nivou na kojem je bio u prvih 7 godina novog milenijuma. Ni situacija u Evropi nije veselija. I ovo će nesumnjivo predstavljati predmet razmatranja na susretu lidera.

U okviru samita planiran je aktivan program bilateralnih susreta, potvrdio je Arkadije Dvorkovič.

Kontakata će biti mnogo, biće ih po nekoliko među svim liderima. Dmitrij Medvedev će razgovarati sa svim svojim kolegama. S nekima u formalnijem ključu, s nekima u manje formalnom. Međutim, ponavljam, sa svim liderima, uključujući i Baraka Obamu, biće poslovnih kontakata, bilateralnih dijaloga.

Što se tiče konkretnih tema pregovora Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame, Arkadije Dvorkovič je istakao da se tema EvroPRO može razmatrati samo u okviru samita. Ujedno, ova tema ostaje u polju interesa svih zemalja i stalno ima pomaka. Predsednik komisije takođe nije isključio mogućnost da se "u toku razgovora pojave prezimena Džeksona i Venika", međutim, to nije tema za velike pregovore na takvom nivou:

Ovo je unutrašnje pitanje američkog kongresa i pitanje koje treba postaviti administraciji. Naravno, zainteresovani smo za ukidanje ovog amandmana, ali ne po svaku cenu. Za nas je neprihvatljiva zamena amandmana Džeksona-Venika nekim novim zakonom koji će rešavati nove političke probleme koji se priviđaju pojedinim američkim kongresmenima i senatorima. 

A kao drugo, više štete od njega imaju američke kompanije koje će posle ulaska Rusije u STO i dalje patiti zbog neprimenjivanja normi STO na rusko-američku trgovinu.

Što se tiče teme restartovanja, ono je po rečima ruskog predsednika komisije već ostvarena. Ujedno, ni iz daleka nisu svi u Rusiji i SAD promenili svoj odnos prema bilateralnim vezama. Sad se dijalog vodi o tome u kom pravcu treba jačati saradnju. I ovde ključnu ulogu igra ekonomska sfera, istakao je Arkadije Dvorkovič.