Руски поглед на дневни ред Самита Г-8

Русија се залаже против замене амандмана Џексона-Веника неким новим сличним законима, који решавају политичке проблеме појединих америчких политичара. Ову изјаву дао је помоћник председника РФ, руски председник комисије у "Групи осморке" Аркадије Дворкович. О будућности амандмана било је речи на брифингу посвећеном самиту "Велике осморке", који ће бити одржан 18-19. маја у САД.

Овогодишњи самит "Велике осморке" у Кемп-Дејвиду одликоваће се неформалним карактером, истакао је Аркадије Дворкович. То је пре свега жеља организатора – САД. Самит ће почети радним ручком на којем ће бити разматрана питања глобалне безбедности. У оквиру овог разматрања говориће се о проблемима других земаља. Пре свега, биће речи о ситуацији у Сирији. И овде Русија инсистира на томе да "осморка" подржи идеју мирног регулисања конфликта, истакао је Аркадије Дворкович:

С наше тачке гледишта "осморка" треба да дâ јасан сигнал свим сукобљеним групама да сматрамо да треба да делују тако да ситуација постане безбедна за све: и унутар земље и за земље у околини и за цео свет. Ради се о томе што на миран начин треба да делују и власт и они који се боре против власти и сматрају да је она изгубила легитимитет. Једнострани сигнали су за нас неприхватљиви.

Сам дневни ред лидера засниваће се на шест приоритета. То су актуелни проблеми светске екномије, глобална безбедност, развој афричког континента, помоћ земљама "арапског пролећа" (Довилско партнерство), енергетска безбедност и климатске промене. Аркадије Дворкович је изложио руски поглед на решавање неких од ових проблема:

Што се тиче авганистанског проблема за нас је од принципијелне важности повезивање мера за помоћ економији Авганистана, за развој ове земље, за борбу против троговине дрогом, која за нас представља најозбиљнију опасност. Што се тиче енергетике, упорно ћемо се залагати за своје иницијативу у погледу развоја принципа глобалне енергетске безбедности, које је одобрила "Велика осморка" у Санкт-Петербургу 2006. године, као и наших иницијатива за јачање међународне конвенције у погледу нуклеарне безбедности. Што се тиче глобалне економије за нас је важно да земље у којима постоје најозбиљнији ризици не на речима, већ на делу почну процес буџетске консолидације.

Економска питања ће, по речима заменика министра економског развоја Русије Станислава Воскресенског на овом састанку бити кључна. И то је пре свега везано за прогнозе које дају многи стручњаци:

Главно питање које ће лидери разматрати јесте ситуација у Европи. То ситуација у Грчкој и ситуација у целини у вези с буџетским дефицитом у развијеним, а посебно у европским земљама. Навешћу неколико цифара како би био јасан контекст у којем се састајемо. По прогнозама ОЕСР у наредно време, до 2030. године, на пример, у САД ће дефицит по оптимистичком сценарију остати на нивоу на којем је био у првих 7 година новог миленијума. Ни ситуација у Европи није веселија. И ово ће несумњиво представљати предмет разматрања на сусрету лидера.

У оквиру самита планиран је активан програм билатералних сусрета, потврдио је Аркадије Дворкович.

Контаката ће бити много, биће их по неколико међу свим лидерима. Дмитриј Медведев ће разговарати са свим својим колегама. С некима у формалнијем кључу, с некима у мање формалном. Међутим, понављам, са свим лидерима, укључујући и Барака Обаму, биће пословних контаката, билатералних дијалога.

Што се тиче конкретних тема преговора Дмитрија Медведева и Барака Обаме, Аркадије Дворкович је истакао да се тема ЕвроПРО може разматрати само у оквиру самита. Уједно, ова тема остаје у пољу интереса свих земаља и стално има помака. Председник комисије такође није искључио могућност да се "у току разговора појаве презимена Џексона и Веника", међутим, то није тема за велике преговоре на таквом нивоу:

Ово је унутрашње питање америчког конгреса и питање које треба поставити администрацији. Наравно, заинтересовани смо за укидање овог амандмана, али не по сваку цену. За нас је неприхватљива замена амандмана Џексона-Веника неким новим законом који ће решавати нове политичке проблеме који се привиђају појединим америчким конгресменима и сенаторима. 

А као друго, више штете од њега имају америчке компаније које ће после уласка Русије у СТО и даље патити због непримењивања норми СТО на руско-америчку трговину.

Што се тиче теме рестартовања, оно је по речима руског председника комисије већ остварена. Уједно, ни из далека нису сви у Русији и САД променили свој однос према билатералним везама. Сад се дијалог води о томе у ком правцу треба јачати сарадњу. И овде кључну улогу игра економска сфера, истакао је Аркадије Дворкович.