Jedan od najdužih "long-plej" projekata ruske avijacije može postati transportni avion za Rusiju i Indiju

Rusko-indijski transportni avion, za čiju zajedničku izradu su 2001. godine sporazum potpisale ruska UAK (Ujedinjena aviograditeljska korporacija) i indijski HAL (Hindustan Aeronautics Limited), već je stigao da postane jedan od najdužih "long-plej" projekta ruske, pa i svetske avijacije. Značajan deo stručnjaka smatra da ovaj avion ne može da se vine u vazduh do kraja decenije, a mnogi potpuno sumnjaju u njegovu ostvarivost.

Istorija pitanja

Trenutno je glavni ruski srednji transportni avion An-12. Ova mašina je proizvedena sredinom 50-ih godina i proizvodila se do 1972. Bez obzira na mnogobrojne remonte njen konačni "odlazak u penziju" je već na vidiku.

Istovremeno, slična mašina je neophodna RV, koje ne može da funkcioniše isključivo s teškim avionima poput Il-76 i pitanje zamene An-12, a u daljoj perspektivi i An-72/74 se već odavno postavlja.

Ironija se sastoji u tome što se koren ovog problema nalazi upravo u želji da se radikalno obnovi sastav vojno-transportne avijacije. Ova želja je još početkom 80-ih godina primorila Ministarstvo avionske industrije i RV SSSR da odustane od serijske proizvodnje modernizovane varijante An-12, u korist perspektivnog projekta AN-70. Do raspada SSSR An-70 "nije stigao", a na kraju je "prerastao" okvire srednjeg transportnog aviona, veoma se približivši sa svojom 45-tonskom maksimalnom nosivošću teškim mašinama.

U skladu s karakteristikama novog aviona porasla je i njegova cena. Zato bez obzira na mnogobrojne izjave o namerama zasad još uvek nije počela serijska proizvodnja An-70. I čak ako bude puštena narednih godina, cena mašine koja orijentaciono premašuje tri milijarde rubalja biće previsoka da bi se proizvodila u količini potrebnoj za zamenu An-12 i An-72/74.

Zato je glavni zahtev u pogledu budućeg srednjeg transportnog aviona sledeći: cena ove mašine ne sme biti veća od 1-1,2 milijarde rubalja. Ovaj nivo cena omogućiće da započne velika serijska proizvodnja i da se RV isporuči najmanje 100 aviona za 8-10 godina.

Teoretski, ovakav nivo cena je predviđen za MTA, ali ova mašina, koja je takođe poznata i kao Il-214 ima svoju tužnu istoriju.

Protokol o početku zajedničke proizvodnje Il-214, koji je kasnije dobio oznaku MTS/MTA (mnogofunkcionalni transportni avion/ multifunctional transport aircraft) Rusija i Indija su potpisale još 2001. godine. Pretpostavljalo se da će u RV RF novi "Il" zameniti An-12, An-72/74 i delimično An-26. RV Indije je novi avion razmatrala kao zamenu za An-32. 2006. godine Il-214 je uključen u državni program naoružanja – isporuka prvih serijskih mašina očekivala se 2015. godine.

2007. godine je potpisan međuvladin sporazum o projektovanju i izgradnji mašine, pritom je prvi let nove mašine planiran za 2013. godinu. Ovo je potvrđeno 2009. godine, ali je kasnije postalo jasno da se proces očigledno odužio. Danas je kao datum prvog leta nove mašine navedena 2017. godina, ali je i ona pod sumnjom.

"Projekat se neće pokrenuti s mrtve tačke dok ne budu donete kadrovske odluke u UAK. Očigledno je da postojeće rukovodstvo diviziona UAK-TA (transportni avioni) ne izlazi na kraj s ostvarenjem zadataka koji su mu povereni, -istakao je Konstantin Makijenko, zamenik direktora Centra za analizu strategija i tehnologija. – Danas se UAK nalazi pred teškim izborom: ili da završava MTA koji ko zna kad će poleteti i kad će započeti njegova serijska proizvodnja, ili da ulaže sredstva u An-178. Ovo rešenje se tehnički može brzo realizovati, ali u političkom smislu saradnja s Ukrajinom donosi veliki rizik."

Ovaj izbor između "zaustavljene", ali s tačke gledišta saradnje korisne saradnje s Indijom MTA i ostvarivim, ali politički rizičnim "Anom" danas je jedan od mnogih problema Ujedinjene aviograditeljske korporacije. An-178 je perspektian transportni avion na bazi porodice An-148/158 koja već leti, i može da zameni An-12 i druge mašine u klasi nosivosti 10-20 tona, a pritom će biti očigledno jeftiniji od novog "Ila", pošto ima serijski komercijalni prototip.

Moguće je da bi ovaj avion bio optimalan i za Rusiju i za Indiju. Međutim, o njegovim perspektivama moći će da se govori ozbiljno tek ako se UAK bude pridružio KB Antonov, a u sastav OMK – Ujedinjene korporacije za proizvodnju motora – uđe ukrajinski "Motor-Sič". Nažalost, praksa saradnje s nezavisnim ukrajinskim proizvođačimaaviona nema alternativu.