Један од најдужих "лонг-плеј" пројеката руске авијације може постати транспортни авион за Русију и Индију

Руско-индијски транспортни авион, за чију заједничку израду су 2001. године споразум потписале руска УАК (Уједињена авиоградитељска корпорација) и индијски HAL (Hindustan Aeronautics Limited), већ је стигао да постане један од најдужих "лонг-плеј" пројекта руске, па и светске авијације. Значајан део стручњака сматра да овај авион не може да се вине у ваздух до краја деценије, а многи потпуно сумњају у његову остваривост.

Историја питања

Тренутно је главни руски средњи транспортни авион Ан-12. Ова машина је произведена средином 50-их година и производила се до 1972. Без обзира на многобројне ремонте њен коначни "одлазак у пензију" је већ на видику.

Истовремено, слична машина је неопходна РВ, које не може да функционише искључиво с тешким авионима попут Ил-76 и питање замене Ан-12, а у даљој перспективи и Ан-72/74 се већ одавно поставља.

Иронија се састоји у томе што се корен овог проблема налази управо у жељи да се радикално обнови састав војно-транспортне авијације. Ова жеља је још почетком 80-их година приморила Министарство авионске индустрије и РВ СССР да одустане од серијске производње модернизоване варијанте Ан-12, у корист перспективног пројекта АН-70. До распада СССР Ан-70 "није стигао", а на крају је "прерастао" оквире средњег транспортног авиона, веома се приближивши са својом 45-тонском максималном носивошћу тешким машинама.

У складу с карактеристикама новог авиона порасла је и његова цена. Зато без обзира на многобројне изјаве о намерама засад још увек није почела серијска производња Ан-70. И чак ако буде пуштена наредних година, цена машине која оријентационо премашује три милијарде рубаља биће превисока да би се производила у количини потребној за замену Ан-12 и Ан-72/74.

Зато је главни захтев у погледу будућег средњег транспортног авиона следећи: цена ове машине не сме бити већа од 1-1,2 милијарде рубаља. Овај ниво цена омогућиће да започне велика серијска производња и да се РВ испоручи најмање 100 авиона за 8-10 година.

Теоретски, овакав ниво цена је предвиђен за МТА, али ова машина, која је такође позната и као Ил-214 има своју тужну историју.

Протокол о почетку заједничке производње Ил-214, који је касније добио ознаку МТС/МТА (многофункционални транспортни авион/ multifunctional transport aircraft) Русија и Индија су потписале још 2001. године. Претпостављало се да ће у РВ РФ нови "Ил" заменити Ан-12, Ан-72/74 и делимично Ан-26. РВ Индије је нови авион разматрала као замену за Ан-32. 2006. године Ил-214 је укључен у државни програм наоружања – испорука првих серијских машина очекивала се 2015. године.

2007. године је потписан међувладин споразум о пројектовању и изградњи машине, притом је први лет нове машине планиран за 2013. годину. Ово је потврђено 2009. године, али је касније постало јасно да се процес очигледно одужио. Данас је као датум првог лета нове машине наведена 2017. година, али је и она под сумњом.

"Пројекат се неће покренути с мртве тачке док не буду донете кадровске одлуке у УАК. Очигледно је да постојеће руководство дивизиона УАК-ТА (транспортни авиони) не излази на крај с остварењем задатака који су му поверени, -истакао је Константин Макијенко, заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија. – Данас се УАК налази пред тешким избором: или да завршава МТА који ко зна кад ће полетети и кад ће започети његова серијска производња, или да улаже средства у Ан-178. Ово решење се технички може брзо реализовати, али у политичком смислу сарадња с Украјином доноси велики ризик."

Овај избор између "заустављене", али с тачке гледишта сарадње корисне сарадње с Индијом МТА и остваривим, али политички ризичним "Аном" данас је један од многих проблема Уједињене авиоградитељске корпорације. Ан-178 је перспектиан транспортни авион на бази породице Ан-148/158 која већ лети, и може да замени Ан-12 и друге машине у класи носивости 10-20 тона, а притом ће бити очигледно јефтинији од новог "Ила", пошто има серијски комерцијални прототип.

Могуће је да би овај авион био оптималан и за Русију и за Индију. Међутим, о његовим перспективама моћи ће да се говори озбиљно тек ако се УАК буде придружио КБ Антонов, а у састав ОМК – Уједињене корпорације за производњу мотора – уђе украјински "Мотор-Сич". Нажалост, пракса сарадње с независним украјинским произвођачимаавиона нема алтернативу.