Nije li rano sahranjivati zonu evra?

Svoj kazino otvorili su u Briselu menadžeri hedž-fondova. Publicista lista Špigel Volfgang Minhau posmatrao je kako su finansisti sklapali opklade sa visokim stavkama. O tome kada će krahirati jedinstvena valuta i zajedno sa njom zona evra. Pokušavaju da pogode šta im donosi skorija budućnost. Da li će Grčka izleteti iz zone evra, da li će izbiti epidemija bankarskih bankrotstava u Španiji, koliko dugo će trajati salbljenje ekonomske konjukture u SAD. Ali magični kristal niko nema.

EU je stupila u finalnu etapu igre oko evra, ubeđen je pomenuti finansijski ekspert i publicista Volfgang Minhau. Vreme kada su rešenja mogla da se realizuju lako propušteno je. Političaki EU se dvoume između projekata formiranja bankarskgo saveza, budžetskog i političkih paktova. Ali za nedelje i mesece takvi grandiozni planovi ne mogu da se realizuju. A događaji međutim zahtevaju operativnost. Tržišta očekuju od političara konkretna rešnja za izlaz zone evra iz dužničke krize. Rasplitune rezolucije samita i konferencija im više ne odgovaraju. Da li mnogo vremena imaju lideri EU? Potpredsednik RAD, akademik Aleksandar Nekipelov smatra: još je rano staviti krst na evro, mada je situacija zaista vrlo ozbiljna.

Naravno, još ima mogućnosti da se spase zona evra. One su vezane za donošenje radikalnih odluka političkog karaktera, predaju funkcija na nadnacionalni nivo. Jedne zemlje su spremne za to, druge nisu. Moguće da će ih opasnost od katastrofe podstaći na delovnje. U celini situacija u Evropi se razvija, nažalost, ne previše povoljno. I za nas je to takođe faktor koji stvara određene probleme. Zato što je Evropa naš najbliži i najvažniji ekonomski partner. I destabilizacija tamo ne može da ne vrši na nas nepovoljan uticaj.

Samo nisu li se kasno setili? U EU ništa se ne čini bez beskrajnih birokratskih i parlamentarnih instanci. Uz to još će biti potrebno da se unose izmene u mnogoborojne aktualne zakonodavne akte.

Od nedavno Angela Merkel ne odgraničava se samo jednim zahtevom – strogom štednjom u okvirima budućeg budžetskog pakta. Berlin je spreman da prizna da je asketizam nedovoljan, dobor bi bilo još postići i ekonomski rast. Svaka zemlja pojedinačno teško da može to da realizuje. I kancelar je počela da govori o formiranju političkog saveza čiji projekat je obećala da predstavi na novom kriznom samitu EU krajem juna.

Projekat federacije zahteva predaju značajnog dela suvereniteta Briselu. Od ove ideje oci osnivači zone evra prvo su se ograđivali. Smatrali su da će jedinstvena valuta i bez toga uspeti da spoji sve učesnike. Nije uspelo. Sada treba priznati: bez ekonomske vlade koja bi sprovodila jedinstvenu politiku za sve, stvar će pući. I za taj propust će morati da se plati mnogo viša cena nego što je mogla da bude pre deset godina.