Није ли рано сахрањивати зону евра?

Свој казино отворили су у Бриселу менаџери хеџ-фондова. Публициста листа Шпигел Волфганг Минхау посматрао је како су финансисти склапали опкладе са високим ставкама. О томе када ће крахирати јединствена валута и заједно са њом зона евра. Покушавају да погоде шта им доноси скорија будућност. Да ли ће Грчка излетети из зоне евра, да ли ће избити епидемија банкарских банкротстава у Шпанији, колико дуго ће трајати салбљење економске коњуктуре у САД. Али магични кристал нико нема.

ЕУ је ступила у финалну етапу игре око евра, убеђен је поменути финансијски експерт и публициста Волфганг Минхау. Време када су решења могла да се реализују лако пропуштено је. Политичаки ЕУ се двоуме између пројеката формирања банкарскго савеза, буџетског и политичких пактова. Али за недеље и месеце такви грандиозни планови не могу да се реализују. А догађаји међутим захтевају оперативност. Тржишта очекују од политичара конкретна решња за излаз зоне евра из дужничке кризе. Расплитуне резолуције самита и конференција им више не одговарају. Да ли много времена имају лидери ЕУ? Потпредседник РАД, академик Александар Некипелов сматра: још је рано ставити крст на евро, мада је ситуација заиста врло озбиљна.

Наравно, још има могућности да се спасе зона евра. Оне су везане за доношење радикалних одлука политичког карактера, предају функција на наднационални ниво. Једне земље су спремне за то, друге нису. Могуће да ће их опасност од катастрофе подстаћи на деловње. У целини ситуација у Европи се развија, нажалост, не превише повољно. И за нас је то такође фактор који ствара одређене проблеме. Зато што је Европа наш најближи и најважнији економски партнер. И дестабилизација тамо не може да не врши на нас неповољан утицај.

Само нису ли се касно сетили? У ЕУ ништа се не чини без бескрајних бирократских и парламентарних инстанци. Уз то још ће бити потребно да се уносе измене у многоборојне актуалне законодавне акте.

Од недавно Ангела Меркел не одграничава се само једним захтевом – строгом штедњом у оквирима будућег буџетског пакта. Берлин је спреман да призна да је аскетизам недовољан, добор би било још постићи и економски раст. Свака земља појединачно тешко да може то да реализује. И канцелар је почела да говори о формирању политичког савеза чији пројекат је обећала да представи на новом кризном самиту ЕУ крајем јуна.

Пројекат федерације захтева предају значајног дела суверенитета Бриселу. Од ове идеје оци оснивачи зоне евра прво су се ограђивали. Сматрали су да ће јединствена валута и без тога успети да споји све учеснике. Није успело. Сада треба признати: без економске владе која би спроводила јединствену политику за све, ствар ће пући. И за тај пропуст ће морати да се плати много виша цена него што је могла да буде пре десет година.