Ekonomija ne bi trebalo da bude ekonomična

Četiri i po miliona ljudi moglo bi ostati bez posla u evrozoni. Ovu prognozu je predstavila Međunarodna organizacija rada (MOR), posle analize mogućih posledica privredne politike, koju sada aktivno sprovode vlade zemalja članica Evropske monetarne unije. I stručnjaci MOR upozoravaju da zbog rasta nezaposlenosti preti mogućnost protesta i socijalne nestabilnosti.

Još 2010 godine, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic je rekao da bi politika štednje koje se sprovode u Evropi, mogla da izazove novi talas recesije. A ove godine, otvorenim pismom obratio se vladama drugi nobelovac - Pol Krugman. On je napomenuo da previše štednje ugrožava ekonomiju u celini. Prema njegovim rečima, mere štednje i povećanja poreza tokom krize gura ekonomiju u još dublju krizu, smanjenje poreskih prihoda i „jedu“ rezerve.

Prema proračunima MOR, u naredne četiri godine, zemlje evrozone će izgubiti 4,5 miliona radnih mesta, ako nastave da zatežu pojaseve. Prognoza je sumorna, ali istinita, smatra predsedavajući odbora direktora investicione kompanije „Eurofinans“ Jakov Mirkin:

"Kada se ekonomiji nameću mere štednje, kada počinje gubitak radnih mesta u javnom sektoru, smanjivanje plata i slično, to naravno vršiveliki uticaj na ekonomsku situaciju u zemlji. I onda je pored mera finansijske pomoći potreban i podsticaj. Nešto da uradi kako bi se kompenzovale mere štednje. Kada onim grupama stanovništva koje imaju niska primanja, smanjujete prihode, a grupama na kojima ležiekonomska aktivnost namećete čvršću fiskalnu kontrolu, a ne kompenzujete nekim podsticajima i beneficijama, to je veoma težak procec.I ovo stvara veću šansu ekonomskog usporavanja u zemlji."

U apsolutnim ciframa, Međunarodna organizacija rada očekuje rast broja nezaposlenih u evrozoni od sadašnjih 17,5 do 22 miliona ljudi. Sada prosečna stopa nezaposlenosti u 17 zemalja monetarne unije 11,1 odsto. U najproblematičnijim zemaljama (Španija, Grčka) bez poslaje skoro 25 odsto stanovništva. U različitim starosnim grupama (npr. mladi) - ova cifra je gotovo 50 odsto. A to će u budućnosti dovesti do socijalnih i političkih previranja, upozorava MOR. Međutim, nedvosmisleno se odreći politike štednje još uvek nije pametno, kaže generalni direktor grupe kompanija „Alor“ Sergej Hestanov:

"S jedne strane, smanjenje državne potrošnje i stoga radnih mesta u javnom sektoru neminovno će izazvati porast nezaposlenosti.Smanjenje državne potrošnje i druge mere štednje, smanjuju državni teret. Ali, sve mere štednje negativno utiču na zapošljavanje. Ali, strateški, ako se vrše pametno i u pratnji ekonomskog restrukturiranja, naprotiv, doprinose strateškom rastu zaposlenosti."

Eksperti MOR-a daju rešenje. Organizacija predlaže da se revidira politika plata, da se provodi više vremena na socijalnoprilagođavanje i za prekvalifikaciju mladih. I što je najvažnije - da se aktivno ulaže novac u finansijski sektor i da se nastavi kreditiranje malih preduzeća. I da finansijeri ne zaborave, spekulišući na finansijskim tržištima, predlaže se da se primorajuakcionari banaka da plate za njihovo spasavanje.