Економија не би требало да буде економична

Четири и по милиона људи могло би остати без посла у еврозони. Ову прогнозу је представила Међународна организација рада (МОР), после анализе могућих последица привредне политике, коју сада активно спроводе владе земаља чланица Европске монетарне уније. И стручњаци МОР упозоравају да због раста незапослености прети могућност протеста и социјалне нестабилности.

Још 2010 године, добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стиглиц је рекао да би политика штедње које се спроводе у Европи, могла да изазове нови талас рецесије. А ове године, отвореним писмом обратио се владама други нобеловац - Пол Кругман. Он је напоменуо да превише штедње угрожава економију у целини. Према његовим речима, мере штедње и повећања пореза током кризе гура економију у још дубљу кризу, смањење пореских прихода и „једу“ резерве.

Према прорачунима МОР, у наредне четири године, земље еврозоне ће изгубити 4,5 милиона радних места, ако наставе да затежу појасеве. Прогноза је суморна, али истинита, сматра председавајући одбора директора инвестиционе компаније „Еурофинанс“ Јаков Миркин:

"Када се економији намећу мере штедње, када почиње губитак радних места у јавном сектору, смањивање плата и слично, то наравно вршивелики утицај на економску ситуацију у земљи. И онда је поред мера финансијске помоћи потребан и подстицај. Нешто да уради како би се компензовале мере штедње. Када оним групама становништва које имају ниска примања, смањујете приходе, а групама на којима лежиекономска активност намећете чвршћу фискалну контролу, а не компензујете неким подстицајима и бенефицијама, то је веома тежак процец.И ово ствара већу шансу економског успоравања у земљи."

У апсолутним цифрама, Међународна организација рада очекује раст броја незапослених у еврозони од садашњих 17,5 до 22 милиона људи. Сада просечна стопа незапослености у 17 земаља монетарне уније 11,1 одсто. У најпроблематичнијим земаљама (Шпанија, Грчка) без послаје скоро 25 одсто становништва. У различитим старосним групама (нпр. млади) - ова цифра је готово 50 одсто. А то ће у будућности довести до социјалних и политичких превирања, упозорава МОР. Међутим, недвосмислено се одрећи политике штедње још увек није паметно, каже генерални директор групе компанија „Алор“ Сергеј Хестанов:

"С једне стране, смањење државне потрошње и стога радних места у јавном сектору неминовно ће изазвати пораст незапослености.Смањење државне потрошње и друге мере штедње, смањују државни терет. Али, све мере штедње негативно утичу на запошљавање. Али, стратешки, ако се врше паметно и у пратњи економског реструктурирања, напротив, доприносе стратешком расту запослености."

Експерти МОР-а дају решење. Организација предлаже да се ревидира политика плата, да се проводи више времена на социјалноприлагођавање и за преквалификацију младих. И што је најважније - да се активно улаже новац у финансијски сектор и да се настави кредитирање малих предузећа. И да финансијери не забораве, спекулишући на финансијским тржиштима, предлаже се да се приморајуакционари банака да плате за њихово спасавање.