Nepotrebni i neophodni evro

Jedinstvenom evropskom valutnom području opet predviđaju kolaps. Profesor Nirijel Rubini, koji je predvideo krizu 2008. godine, izjavio je da će evrozona u svom sadašnjem obliku biti na snazi još šest meseci. Posle toga sledi potpuni ili delimični krah. Zonu evra i sam evro ne sahranjuju prvi put. Ali mnogi drugi eksperti sigurni su da evro ne može da ode u zaborav, jer je on postao alternativa dolaru, bez koje svet neće moći.

Evroskeptici su više puta samu ideju zajedničkog ekonomskog i valutnog područja u Starom svetu proglašavali mrtvorođenčetom. Kažu, da je odluka bila politička, o ekonomiji se malo razmišljalo. Prema rečima direktora analitičkog odeljenja oditorske kompanije FBK Igora Nikolajeva, uvođenje evra nije dalo stimulans dodatnom ekonomskom razvoju regiona.

«Zonu evra formirali su pre svega iz političkih razloga. Pratili smo prosečnu godišnju dinamiku perfomansi izvoza, uvoza, VDP, osam do deset godina pre formiranja evrozone i posle toga. Nikakvog značajnog efekta nema, a izvoz i uvoz su u opštem padu».

U svakom slučaju kada je formiran evro, malo ko je video u njemu protivtežu svemoćnom dolaru. Više je to bio nemački projekat za jačanje kontrole nad tržištem Evropske Unije. Tom evropskom predvodniku bilo je potrebno da na neki način odgovori na pritisak eonomija Azije i Latinske Amerike, koje su se ubrzano razvijale. Govori ekspert za makroekonomije Jelena Matrosova:

«Ujedinnjenje evropkih zemalja bilo je neophodno zbog brzog rasta azijskih tržišta. Nemcima je već bilo teško da konkurišu, bez obzira na stepen njihovog tehničkog razvoja, takvim monstrumima kakvi su Brazil i Kina. Ujedinjenje Evrope, to je bio nemački projekat. Normalno, ujedinjenoj Evropi je bila neophodna jedinstvena valuta.

Međutim, periferne zemlje EU su se našle u ekonomskom ropstvu. Skup evro im je smetao da konkurišu ekonomijama u razvoju Kine i Indije. Da konkurišu Nemačkoj nisu mogli zbog razlike u industrijskim potencijalima. Direktor Instituta globalizacije i socijalnih kretanja Boris Kagarlickij smatra formiranje zone evra glavnim razlogom deindustrijalizacije Starog sveta.

Pristalice jedinstvene Evope ističu da je evro postao katalizator razvoja trgovine jedinstvenog ekonomskog područja. Zajednička evropska valuta pomogla je Grčkoj i Italiji da reše problem visoke inflacije. Obe zemlje su se sa tom nedaćom bezuspešno borile mnogo godina. Sigurno, cena postoji, ali ona je, po mišljenju jednog dela stručnjaka, povezana ne sa procesima integracija, nego sa neuspesima pojedinih vlada. Konačno, glavno i neosporno dostignuće evra je to što je on de fakto postao rezervna valuta, jedini stvarni konkurent dolaru u svetskoj ekonomiji. Predsednik konsultantske kompanije «Neokon» Mihail Hazin siguran je da SAD ulažu velike napore, da ako ne da uklone, svakako da maksimalno oslabe svog konkurenta.

Iz tog razloga SAD očajnički pokušavaju da nateraju Nemačku da plati za sve. Da bi u Evropi svi bili podjednako slabi. A strateški cilj Nemačka treba da formuliše tako da Nemačka ni zašta ne plati, a ko želi, dolazi u Berlin i pod vrlo oštrim uslovima neposredno iz Berlina dobija neku podršku.

U društvu stručnjaka nije malo onih, koji smatraju da bi povratak članica evrozone nacionalnim valutama bio najbolje rešenje evropske drame. Problem je u tome što «plišani razvod» nije moguć. Kada se formirala evrozona, niko nije razmišljao o mehanizmima izlaska iz nje. Da bi se razišli, treba porušiti ekonomske veze, stvarane 15 godina, dugovanja u evrima, akcije evropskih kompanija, ugovorene transakcije. Pored toga stručnjaci strepe da će poverenje u nove novčane jedinice biti krajnje nisko. Ekonomija kontinenta neće moći da funkcioniše, dok se ne pojavi nova čvrsta valuta. Ona po mišljenju Mihaila Hazina može da bude samo valuta Nemačke, koja će postati analogna evru.

Postoji još jedan važan momenat, pojam «kolaps evrozone» se tumači suviše široko. Da bi evropsko valutno područje prestalo da postoji, potreban je izlazak polovine zemalja članica ili isključenje vodećih privreda, Francuske i Nemačke. Trenutno govorimo o isključenju nekoliko problematičnih zemalja. I to nije povod za sahranu evra.

Vlad Grinkevič,