Непотребни и неопходни евро

Јединственом европском валутном подручју опет предвиђају колапс. Професор Ниријел Рубини, који је предвидео кризу 2008. године, изјавио је да ће еврозона у свом садашњем облику бити на снази још шест месеци. После тога следи потпуни или делимични крах. Зону евра и сам евро не сахрањују први пут. Али многи други експерти сигурни су да евро не може да оде у заборав, јер је он постао алтернатива долару, без које свет неће моћи.

Евроскептици су више пута саму идеју заједничког економског и валутног подручја у Старом свету проглашавали мртворођенчетом. Кажу, да је одлука била политичка, о економији се мало размишљало. Према речима директора аналитичког одељења одиторске компаније ФБК Игора Николајева, увођење евра није дало стимуланс додатном економском развоју региона.

«Зону евра формирали су пре свега из политичких разлога. Пратили смо просечну годишњу динамику перфоманси извоза, увоза, ВДП, осам до десет година пре формирања еврозоне и после тога. Никаквог значајног ефекта нема, а извоз и увоз су у општем паду».

У сваком случају када је формиран евро, мало ко је видео у њему противтежу свемоћном долару. Више је то био немачки пројекат за јачање контроле над тржиштем Европске Уније. Том европском предводнику било је потребно да на неки начин одговори на притисак еономија Азије и Латинске Америке, које су се убрзано развијале. Говори експерт за макроекономије Јелена Матросова:

«Ујединњење европких земаља било је неопходно због брзог раста азијских тржишта. Немцима је већ било тешко да конкуришу, без обзира на степен њиховог техничког развоја, таквим монструмима какви су Бразил и Кина. Уједињење Европе, то је био немачки пројекат. Нормално, уједињеној Европи је била неопходна јединствена валута.

Међутим, периферне земље ЕУ су се нашле у економском ропству. Скуп евро им је сметао да конкуришу економијама у развоју Кине и Индије. Да конкуришу Немачкој нису могли због разлике у индустријским потенцијалима. Директор Института глобализације и социјалних кретања Борис Кагарлицкиј сматра формирање зоне евра главним разлогом деиндустријализације Старог света.

Присталице јединствене Евопе истичу да је евро постао катализатор развоја трговине јединственог економског подручја. Заједничка европска валута помогла је Грчкој и Италији да реше проблем високе инфлације. Обе земље су се са том недаћом безуспешно бориле много година. Сигурно, цена постоји, али она је, по мишљењу једног дела стручњака, повезана не са процесима интеграција, него са неуспесима појединих влада. Коначно, главно и неоспорно достигнуће евра је то што је он де факто постао резервна валута, једини стварни конкурент долару у светској економији. Председник консултантске компаније «Неокон» Михаил Хазин сигуран је да САД улажу велике напоре, да ако не да уклоне, свакако да максимално ослабе свог конкурента.

Из тог разлога САД очајнички покушавају да натерају Немачку да плати за све. Да би у Европи сви били подједнако слаби. А стратешки циљ Немачка треба да формулише тако да Немачка ни зашта не плати, а ко жели, долази у Берлин и под врло оштрим условима непосредно из Берлина добија неку подршку.

У друштву стручњака није мало оних, који сматрају да би повратак чланица еврозоне националним валутама био најбоље решење европске драме. Проблем је у томе што «плишани развод» није могућ. Када се формирала еврозона, нико није размишљао о механизмима изласка из ње. Да би се разишли, треба порушити економске везе, стваране 15 година, дуговања у еврима, акције европских компанија, уговорене трансакције. Поред тога стручњаци стрепе да ће поверење у нове новчане јединице бити крајње ниско. Економија континента неће моћи да функционише, док се не појави нова чврста валута. Она по мишљењу Михаила Хазина може да буде само валута Немачке, која ће постати аналогна евру.

Постоји још један важан моменат, појам «колапс еврозоне» се тумачи сувише широко. Да би европско валутно подручје престало да постоји, потребан је излазак половине земаља чланица или искључење водећих привреда, Француске и Немачке. Тренутно говоримо о искључењу неколико проблематичних земаља. И то није повод за сахрану евра.

Влад Гринкевич,