SRBSKI PATRIOTSKI BLOK: JAVNI ZAHTEV PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE

Gospodine predsedniče Republike Srbije,
Za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji i očuvanje teritorijalne celolupnosti Republike Srbije kao suverene države, članice UN, postoje dva rešenja:
• Pravno i diplomatsko rešenje,
• Vojno rešenje.
Pravno rešenje polazi od činjenice da je Savet bezbednosti UN u skladu sa čl. 34 Povelje UN preduzeo mirovnu operaciju na Kosovu i Metohiji, usvajajući Rezoluciju 1244 koja je na pravnoj snazi i koja nije u potpunosti sprovedena (da se Vojska Srbije i Policija rasporede na KiM na spoljašnjim granicama Srbije). Nedozvoljeno je i protivpravno, prema Povelji UN, da dok traje mirovna operacija SB na Kosovu i Metohiji, članice UN, a naročito članice EU pojedinačno i preuranjeno priznaju za državu samoproglašenu Republiku Kosovo i Metohiju, grubo se mešajući u unutrašnje stvari suverene države, iako je;
• Čl. 25 Povelje UN propisano da; ,,Članovi UN su saglasni da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom”, dok je članom 48 st. 1 Povelje UN propisano da; ,,Akciju za izvršenje odluka SB u svrhu održavanja međunarodnog mira i bezbednosti preuzimaju svi članovi UN ili neki od njih, prema odluci SB”,
• Shodno čl. 36 Povelje UN, SB nije dao instrukcije članicama UN da pojedinačno priznaju za državu samoproglašenu Republiku KiM,
što predstavlja osnov protivpravnosti postupanja članica UN sve sa namerom i ciljem da samoproglašena Republika KiM stekne status ne-članice UN ili pak, da stekne status strane u sporu sa suverenom državom Republikom Srbijom, što Republika Srbija takođe osporava, da bi iz tog statusa koristila određena prava iz Povelje UN.
Iz navedenih razloga, a opreza radi, u skladu sa čl. 33 st.1 i čl.36 st.3 Povelje UN, država Republika Srbija treba da podnese tužbu Međunarodnom sudu sa zahtevom da Sud utvrdi da je ništavo priznanje države samoproglašene Republike KiM koje su učinile pojedinačno i preuranjeno članice UN u vreme dok je na pravnoj snazi bila Rezolucija SB 1244.
Podnošenje prethodne tužbe Međunarodnom sudu sa zahtevom da Sud utvrdi, da li je jednostrano proglašenje države Republike KiM u skladu sa međunarodnim javnim pravom, bila velika greška od strane Republike Srbije, tendenciozno sračunata na neuspeh kao posledica namerno vođene pogrešne politike bivšeg predsednika Borisa Tadića i bivšeg ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića (po političkom konceptu Dimitrija Ljotića i generala Milana Nedića).
Vojno rešenje, koga je veoma pogrešno izbegavati, polazi od osposobaljavanja vojske Republike Srbije da vojska Republike Srbije vrši svoju ustavnu nadležnost utvrđenu u čl.139 Ustava Republike Srbije, Zakonu o odbrani i Zakonu o vojsci Srbije, koja bi počivala na;
– Uvođenje regrutne vojske, shodno čl.11 Zakona o odbrani koja je ukinuta uvođenjem profesionalne vojske predviđene čl. 9 st.1 tač.3 Zakona o vojsci Srbije,
– Usvajanju nove strategije nacionalne bezbednosti, nove strategije odbrane i nove doktrine o Vojsci Srbije, sa usvajanjem novih dokumenata;
• Plan odbrane,
• Dugoročni plan razvoja i sistema odbrane Republike Srbije,
• Strategijski pregled odbrane Republike Srbije,
• Sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem,
• Upravljanje sistemom odbrane,
• Demokratska i civilna kontrola vojske Republike Srbije,
koje strategije i dokumenti će se zasnivati na :
– stručnošću, realnim i objektivnim činjenicama koje će počivati na spoljnim i unutrašnjim pretnjama i činiocima.
– tehničko-tehnološkom i kadrovskom osposobljavanju Vojske Srbije.
U periodu u kome se vojska Srbije osposobljava, a nije sposobna da vrši ustavnu nadležnost iz čl. 139 Ustava RS, nedostatak otkloniti zaključivanjem međunarodnog ugovora sa Ruskom Federacijom na određeno vreme, do osobljavanja Vojske Srbije, da vojska Ruske Federacije vrši ustavne nadležnosti Vojske Srbije, što dozvoljava čl. 2 st. 4 i čl. 3 sadašnjeg Zakona o odbrani kojim je predviđeno da Republika Srbija odbranu može sprovoditi samostalno i u saradnji sa drugim državama (sopstvenim snagama i pomoću partnera), što dozvoljava i čl. 51 Povelje UN-a, u okviru institucija sistema nacionalne odbrane, regionalne i globalne bezbednosti.
U okviru navedene pravne solucije ugrađena je strategijska prednost Republike Srbije (koju ne treba propustiti niti prokockati), da NATO i SAD neće rizikovati vojni sukob sa ruskim vojnim snagama koji bi bio početak globalnog vojnog sukoba, jer se strategija NATO i SAD zasniva na strategiji ,,niskog inteziteta” i strategiji ,,korak po korak” sa velikim oprezom da se vojna i bezbedonosna situacija ne otme kontroli i preraste u regionalni i globalni sukob. Isto tako, Ruska Federacija bi postigla svoj cilj da u Srbiji dobije vojne baze, odnosno cela Srbija bi postala ruska vojna baza, jer po knjizi “Sjaj zarđalih raketa”, autora Vida Vidovića, teritorija Kosova i Metohije je precizno definisana kao indikativno područje globalnog sukoba, a teritorija Srbije je precizno definisana kao prednji kraj odbrane Rusije, što su razlozi da Ruska Federacija prihvati zaključivanje vojnog sporazuma sa Republikom Srbijom, te bi Vaš razgovor sa predsednikom Putinom u Sočiju 11.09.2012. godine, trebao obuhvatiti navedena pitanja.
Gospodine predsedniče,
Neznam šta rade Vaši savetnici kada na svetlo dana ne izlaze ovakvi predlozi, šta više, bivša vlada Mirka Cvetkovića je javno priznala da Vlada Republike Srbije nema i ne zna rešenje za Kosovo i Metohiju (što je krajnje neodgovoran pristup uz još neodgovorniji pristup da se javno ističe da Vojska Srbije nije sposobna da brani zemlju i narod i da se na KiM neće primenjivati vojna rešenja).
Još nešto, Gospodine predsedniče,
Savremena politička i ekonomska misao u Srbiji je u dubokoj krizi i nije sposbna da reši ni političku ni ekonomsku krizu. Vi ste možda poslednja nada i Srbiji i srbskom narodu i nemojte propustiti da kreirate ,,istorijski ishod”, pa i po cenu Vašeg života, odnosno Vaše glave, jer ličnosti koje se nađu na takvom položaju i u takvim okolnostima su neminovno već založile svoj život srbskoj državi i srbskom narodu.
Politički koncept EU i NATO saveza jednim delom, apstrahuje Gebelsov politički koncept Evropskog kolektivizma zasnovanog na modelu ,,Trećeg Rajha”, koga je u to vreme u Srbiji zastupao Dimitrije Ljotić, a personifikovao i sprovodio general Milan Nedić kao predsednik ,,collaborations government” da;
– Srbiji nije potreban suverenitet, jer će suverenitet države i naroda preneti na ,,Treći Rajh”, simetrično tome, danas; Srbija će preneti svoj suverenitet na suverenitet Evropske Unije (EU),
– Srbiji nije potrebna vojska, jer će tu ulogu preuzeti VERMAHT, simetrično tome, danas; jer će tu ulogu preuzeti NATO , odnosno ESFOR
– Srbiji nije potrebna policija, niti državna bezbednost, jer će tu ulogu preuzeti SS policija i GESTAPO, simetrično tome, danas; jer će tu ulogu preuzeti EVROPOLIS, CIA i sl.,
– Srbiji nije potrebna niti teritorija, jer će teritorija Srbije biti integrisana u teritoriju ,,Trećeg Rajha”, simetrično tome, danas; jer će teritorija Srbije biti integrisana u teritoriju EU,
– Srbiji nije potrebna moneta, dinar, jer će biti zamenjena monetom ,,Trećeg rajha”-rajhsmarkom, simetrično tome, danas; dinar će biti zamenjen evropskom monetom, evrom, pri čemu Evropska Unija i NATO savez ne smatraju Republiku Srbiju i srbski narod evropskim partnerima, već podređenim i poniženim, na isti način kako je Hajnrih Himler tokom rata izdao pisanu direktivu svojim jedinicama ,,…da srbe pre uništenja treba prvo poniziti, pa onda uništiti, jer su ponosan narod i drugačije ih nije moguće pobediti.ˮ
U vođenju Republike Srbije, nije potrebno biti političko dete ili unuk Dimitrija Ljotića i Milana Nedića, budite ono što jeste, Tomislav Nikolić, Predsednik Republike Srbije.
S poštovanjem,
Dostavljeno:
– NJ.E. ambasadoru RF u Beogradu,
– NJ.E. predsednku RF preko ambasade RF u Beogradu,
– Javnosti Srbije.
 
Predsednik Patriotskog bloka
Nikola Aleksić, s.r.