Jevgenij Griškovec: Sa papirom odlazi iz života nešto dobro

Oproštaj od papira – tako je svoju novu predstavu nazvao ruski dramaturg Jevgenij Griškovec. Već više od decenije on intrigira pozorišnu publiku svojim autorskim radovima: svaku dramu izvodi na sceni lično, praktično bez partnera. Između ostalog on i piše ove komade, računajući samo na sebe. Mnogo toga za svoje monologe on uzima iz sopstvenog života.

I Oproštaj od papira – priču predstavljenu 1. oktobra u Moskvi, Jevgenij Griškovec je izgradio na ličnim posmatranjima kako iz života savremenih ljudi nestaje papir . onaj isti koji je uvek bio simbol kulture i progresa. Mnogi su već zaboravili kada su pisali pisma, ne na kompjuteru u olovkom na papiru, kada su ih supštali u poštansko sanduče. Deca ne znaju kakav rukopis imaju roditelji, ljubavnici kakav rukopis ima voljena osoba. Ali to više nikog ne čudi. Jer postoje mobilni telefoni, Internet. I šta dalje? Jevgenij Griškovec, razmišljajući o tome, kaže.

- Ako se čovek odlučuje da sačuva nekakav način života, paprini, pa primer, ili je sasvim bez telefona, telefizora, Interneta, on mora na tome da isnistira i da na kraju ispadne iz normalnog života. Ja se neću boriti protiv toga. Želim samo jedno – da dam čoveku mougćnost da oseti kako odlazi nešto dobro, predivno, uobičajeno.

Situacije koje se opisuju u Oproštaju od papira svaki gledalac može da oproba na sebi – takva je osobenost svih Griškovčevih postavki. Evo na primer priče sa porodilištem.

Sačuvana je beleška koju sam napisao u porodilištu ženi pre 17 godina kada je rodila ćerku. Napisao sam ružnim rukopisom, sa greškom. I kada uzimam taj papir, odmah se setim šta je bilo. I što je najvažnije vidim samog sebe tamo, čoveka koji još nije držao svoje dete u rukama, koji je bio vrlo uzbuđen i zato je napisao sa greškom. Kada je rođen sin sedam godina kasnije, sam sam poslao ženi sms poruku. Razume se, ona nije sačuvana. Nije sačuvan ni telefon sa kojeg je bila poslata, i onaj na koji je došla. A i da je sačuvan, šta onda? Nema rukopisa, nema dokumenta, nema svedočanstva. To je moglo da ostane samo na papiru.

Praveći komad, Griškovec, po njegovim sopstvenim rečima, proučio je sve što je mogao – od povelja na brezinoj kori Drevne Rusije do pojave hartije, knjiga, pisaćih mašina... Između ostalog prvi pisac koji je počeo da kuca svoja dela pisaćom mašinom bio je Mark Tven. A poslednju fabriku za proizvodnju mašina zatvorili su prošle godine u Indiji.

I tako obične knjige ustupaju mesto električnim, novine internet-sajtovima, novac smenjuju kartice. Naravno, menjaju se i sami ljudi. Kako? A to niko ne zna! U toj novoj realnosti još niko nije živeo, aktualna generacija tek treba da je otkrije.