Јевгениј Гришковец: Са папиром одлази из живота нешто добро

Опроштај од папира – тако је своју нову представу назвао руски драматург Јевгениј Гришковец. Већ више од деценије он интригира позоришну публику својим ауторским радовима: сваку драму изводи на сцени лично, практично без партнера. Између осталог он и пише ове комаде, рачунајући само на себе. Много тога за своје монологе он узима из сопственог живота.

И Опроштај од папира – причу представљену 1. октобра у Москви, Јевгениј Гришковец је изградио на личним посматрањима како из живота савремених људи нестаје папир . онај исти који је увек био симбол културе и прогреса. Многи су већ заборавили када су писали писма, не на компјутеру у оловком на папиру, када су их супштали у поштанско сандуче. Деца не знају какав рукопис имају родитељи, љубавници какав рукопис има вољена особа. Али то више никог не чуди. Јер постоје мобилни телефони, Интернет. И шта даље? Јевгениј Гришковец, размишљајући о томе, каже.

- Ако се човек одлучује да сачува некакав начин живота, паприни, па пример, или је сасвим без телефона, телефизора, Интернета, он мора на томе да иснистира и да на крају испадне из нормалног живота. Ја се нећу борити против тога. Желим само једно – да дам човеку моугћност да осети како одлази нешто добро, предивно, уобичајено.

Ситуације које се описују у Опроштају од папира сваки гледалац може да опроба на себи – таква је особеност свих Гришковчевих поставки. Ево на пример приче са породилиштем.

Сачувана је белешка коју сам написао у породилишту жени пре 17 година када је родила ћерку. Написао сам ружним рукописом, са грешком. И када узимам тај папир, одмах се сетим шта је било. И што је најважније видим самог себе тамо, човека који још није држао своје дете у рукама, који је био врло узбуђен и зато је написао са грешком. Када је рођен син седам година касније, сам сам послао жени смс поруку. Разуме се, она није сачувана. Није сачуван ни телефон са којег је била послата, и онај на који је дошла. А и да је сачуван, шта онда? Нема рукописа, нема документа, нема сведочанства. То је могло да остане само на папиру.

Правећи комад, Гришковец, по његовим сопственим речима, проучио је све што је могао – од повеља на брезиној кори Древне Русије до појаве хартије, књига, писаћих машина... Између осталог први писац који је почео да куца своја дела писаћом машином био је Марк Твен. А последњу фабрику за производњу машина затворили су прошле године у Индији.

И тако обичне књиге уступају место електричним, новине интернет-сајтовима, новац смењују картице. Наравно, мењају се и сами људи. Како? А то нико не зна! У тој новој реалности још нико није живео, актуална генерација тек треба да је открије.