Novo prekrajanje Balkana?

Pregovori između Beograda i Prištine povodom Kosova nalaze se u ćorsokaku. U tom kontekstu se čuju različite izjave i predlozi povodom varijanti razvezivanja „balkanskog čvora“, na primer, podela Kosova, prilikom koje će severni deo pripasti Srbiji, a južni će ipak dobiti nezavisnost.

Bukvalno ovih dana američki stručnjak za međunarodno pravo Ričard Falk izjavio je da je to jedna od mogućnosti, ali ona zavisi od volje zainteresovanih strana, takva odluka ne sme se nametati. Pri tome, prilično često se čuje ideja istupanja Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine, kao i njenog ulaska u sastav Srbije.

Srbski politikolog i glavni urednik portala Frontal.rs, Danijel Simić, kaže da je ideja nezavisnosti Republike Srpske neobično popularna:

Ukoliko bi sutra bio održan referendum u Republici Srbskoj, verovatno bi se 99% izjasnilo da je za nezavisnost RS. Problem je u tome što je ta ideja i dalje živa, pre svega za nezavisnost Republike Srpske, a potom i nekakav oblik saveza sa Srbijom. Međutim, što se tiče naše politike i unutrašnjeg uređenja, nakon rata, nakon 1995. godine, Republika Srbska nalazila pod neposrednom stranom okupacijom. Tada je 45.000 stranih vojnika NATO snaga zapravo delilo pravdu onako kako njima padne na pamet, narednih 10-tak do 15 godina delovanja nekakvih nevladinih organizacija koje su, da tako kažem, sistemski zatirale bilo kakav srbski diskurs u javnom prostoru. Pokušano je dakle, da se slabljenjem te ideje - da se srbski identitet prevede u nekakav bosanski. Taj proces nije dao očekivane rezultate i nije urodio plodom, imajući u vidu koliko je novca uloženo sa Zapada u razvijanje takve ideje. Međutim, ono što je bilo uspešno, bilo je restriktivno delovanje OHR (Office of High Representative, Kancelarija isokog predstavnika).

Bilo koga ko bi razgovarao na taj način, čak i ako bi i pokušavali da spasu i izvorni Dejton, takve partije su bile sankcionisane i to je postala neka vrsta tabu teme. Ta tema je kasnije otvorena drugim dolaskom Milorada Dodika na vlast i odlaskom stranih vojnih trupa put Avganistana i Iraka, uslovio je da se o toj temi ponovo počne pričati pre svega kroz najavu referenduma.

Pri tome kršenja Dejtonskog sporazuma o kojima će neizbežno biti reči u slučaju odvajanja Republike Srpske od BiH malo koga će dirnuti, pošto je sam po sebi ovaj dokument već izokrenut preko svake mere, objašnjava Danijel Simić.

Dejtonski sporazum bi uskoro mogao da uđe u anale kao najnepoštovaniji pravni akt u istoriji. Ovaj su sporazum kršili ljudi koji su titulisani kao visoki predstavnici, i to tako što su bili u prilici da smenjuju legalno izabrane predstavnike Republike Srpske. Takođe, bili su u prilici da nameću amndmane na Ustav, znači da je voljom jednog čoveka dolazilo do menjanja Ustava.

Dalje, Dejtonski sporazum je apsolutno nepoštovan, zato što onako kako je napisan, stoji da Federacija i Republika Srbska imaju svaka zasebno svoju vojsku, imaju svaka zasebno svoju monetarnu politiku, svaka zasebno svoju politiku u domenu obrazovanja. Preko 55 prerogativa državnosti ukinuti su pod pritiskom Visokog predstavnika, Međunarodne zajednice, pre svega Zapada...

Iskreno govoreći, već sada je Republika Srbska u ozbiljnoj meri nezavisna država, razume se, u okviru Dejtona, sitiče profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, direktor Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja.

- Sasvim sigurno, verovatno neće doći tako skoro jedan zgodan mećunarodni momenat, kao npr. početak devedesetih godina, kada su nestale sa političke karte tri federacije- Sovjetski Savez, Jugoslavija i nešto kasnije Čehoslovačaka.

Ali je činjenica da u okviru postojećih i pravnih mogućosti i samog političkog okruženja, recimo, Republika Srbska može da ostvari jako mnogo političkog uticaja i jako mnogo nezavisnosti koja ne mora da bude kritična državna otvorena nezavisnost.

Republika Srbska apsolutno utiče na spoljnu politiku BiH, ne samo kroz postojanje zajedničkog ministarstva, zajedničkog predsedništva BiH ili saveta ministara, već i kroz činjenicu da zahvaljujući političkom stavu RS se ne priznaje Kosovo, da se zahvaljujući političkom stavu RS isto tako ne podržava članstvo Palestine u UN i neke druge stvari. Tako zahvaljujući političkoj orjentaciji, RS ima izvanrednu ekonomsku saradnju i sa Rusijom.

Dejtonski mirovni sporazum je ključna tačka u uspostavljanju stabilnosti i bezbednosti na jugoistoku Evrope tako da je malo verovatna da će se on menjati. Naravno, politički pogled na Dejtonski sporazum nije isti ali je činjenica da EU više ne ide sa tim direktnim izvršnim ovlašćenjima ne rešava probleme u BiH putem OHR, već se pokušava nekim političkim uticajem ostvariti više saradnje, više kooperacije, više reda u BiH. Taj put, po mom mišljenju jeste duži i komplikovaniji, traži mnogo ideja, programa i projekata, traži vremena ali je u svakom slučaju mnogo efikasniji. Mislim da se tu negde i približava i stavu Rusije. Kod nas je u centru za međunarodne odnose ambasador Aleksandar Bocan Harčenko vrlo plastično dao tu poziciju Rusije, koja se bazira upravo na tome da procesi moraju da idu prirodno i da ljudi u BiH putem entiteta, putem svojih političkih organizacija moraju sami mnogo više da odgovaraju za svoju sudbinu nego što je to do sada bilo i da ovo što mi zovemo međunarodna zajednica koju uglavnom čine zapadne zemlje, direktno odlučuje u ime stanovnika BiH.

Paralelno u vazduhu lebdi ideja podele Kosova i pripajanja severnog dela naseljenog uglavnom Srbima Srbiji. Ovu ideju između ostalog izrekao je premijer Srbije Ivica Dačić, istian ograđujući se da je to samo njegov lični stav. Lider neprizntog Kosova Hašim Tači ostavio je analitičare u nedoumici, izjavivši da podela Kosov apdorazumeva promenu granica za najmanje 6 država. Kakva je to tehtonska pomeranja prorokovao Tači ostaje samo da se nagađa: da li je to pretnja teritorijalnim posezanjem na druge teritorije gde žive Albnaci (Makedonija, Grčka, Crna Gora), ili je to uvijeno upozorenje Republici Srbskoj i Srbiji.

A možda svo troje znaju za komentar američkog politikologa Teda Karpentera koji je još 2010. govorio da je Kosovo za Srbiju izgubljeno, ali Srbe bi moglo da umiri kao kompenzacija ujedinjenje sa Republikom Srbskom? to ne bi bilo idelano rešenje i niko ne bi bio potpuno srećan zbog toga, ali to je bolje od aktualne politike SAD i EU, koja izgleda kao da svi na teritoriji bivše Jugoslavije imaju pravo da se odvoje, osim Srba, rekao je tada Karpenter. Na kraju da se jednostavno setimo da je Timoslav Nikolić, aktualni predsednik Srbije, a tada još zamenik SRS, izjavio da većina stanovnika Srbije, Crne Gore i RS želi da živi u jednoj državi i da se ovaj proces ne može zaustaviti.