Škriljčana revolucija menja svetsku ekonomiju i geopolitiku

Pojava novih energetskih tehnologija – dobijanje nafte i gasa iz uljnog škriljca – u stanju je da ozbiljno utiče na međunarodne odnose. Nije isključena mogućnost da veliki svetski igrači, koji su do sada zavisili od uvoza energenata, postanu izvoznici energenata. Do tada je još daleko, perspektive škriljčanih razrada još nisu očigledne. Međutim ukoliko dođe do takve situacije, sa ozbiljnim pitanjima neminovno će se suočiti i Rusija, vodeći isporučilac energenata na svetsko tržište. Moskva će morati korigovati svoju unutrašnju i spoljnu politiku.

Pre deset godina bilo je nemoguće pretpostaviti da će SAD postati veliki proizvođač prirodnog gasa. Da će obići po obimu proizvodnje Rusiju, koja je zauzimala prvo mesto. Sada je to svršeni čin. Razrađivanje škriljčanog gasa započeto je u mnogim državama sveta, u Poljskoj, Ukrajini, Australiji, Velikoj Britaniji, kao i u Kini. Kako javljaju javna glasila, Ujedinjeno Kraljevstvo će do 2032. godine pokriti proizvodnjom škriljnog gasa četvrtinu svojih potreba u ovoj vrsti energenata.Pojavile su se i tehnologije koje omogućavaju proizvodnju nafte iz uljnog škriljca.

Prema postojećoj informaciji na ovu tehnologiju dosta računa Japan. Kompanija Japan Petroleum Exploration uspela je da dobije tečni gorivi škriljac, koji će možda biti rešenje problema izrazitog deficita energenata u zemlji, a koji je prouzrokovan i odricanjem Tokija od korišćenja atomske energije u perspektivi.Škriljčana revolucija, ukoliko do nje dođe, neminovno će izvršiti veliki uticaj na međunarodne odnose. Da pogledamo samo teoretski scenario. SAD, zemlje zapadne Evrope i Kina prekidaju uvoz nafte i gasa, ili naglo smanjuju uvoz. U tom slučaju slobodno se mogu uključiti u red nastradalih naftaške monarhije Persijskog zaliva. Potražnja na njihov osnovni proizvod naglo pada i oni će morati znatno da smanje svoje geopolitičke ambicije.

Smanjiće se takođe i interes SAD prema Centralnoj Aziji. Najverovatnije će biti prekinuta realizacija projekata cevovoda koji obilaze Rusiju. Postaće nedefinisane perspektive razvoja nalazišta na Kaspijskom moru. Moguće je, da će umesto pokušaja da obezbedi sebi pristup spoljnim nalazištima energenata, - Vašington koncentrisati svoju pažnju na drugim pravcima. Na primer na obnavljanju pozicija u Latinskoj Americi, koje su zadnjih godina dosta oslabile.Kina takođe planira svoju proizvodnju gasa i nafte iz uljnog škriljca. I postoji velika verovatnoća da će u tom slučaju ona izgubiti interesovanje prema centralno-azijskom regionu. Izgubiće smisao i aktivna kineska ekspanzija u Africi, smanjiće se zavisnost Pekinga od isporuka nafte iz Persijskog zaliva.

Na prvi pogled, u slučaju ukoliko škriljčane tehnologije budu opravdane, Rusija će se naći u taboru gubitnika. Međutim to nije baš tako. Za razliku od petrokratija klasičnog tipa Saudijske Arabije, ona raspolaže raznovrstnom ekonomijom. Naravno da ona dosta zavisi od dohotka koji daju nafta i gas, ali njegovo smanjenje će biti samo dopunska moćna stimulacija za ekonomsku diversifikaciju.Navedeni scenariji su samo pretpostavke, koje se mogu ostvariti, a mogu ostati na papiru. Najranije za nekih sedam do deset godina moći ćemo da razumemo koji je stvarni uticaj uljnog škriljca na međunarodne odnose. Ali poželjnije je da se već danas o tome razmišlja.

Aleksej Piljko,