Severni tok – otvaranje druge linije gasovoda

Porektanje druge linije gasovoda Severni tok koja vodi iz Rusije u Nemačku preko dna Baltičkog mora, postalo je još jedan važan element osiguranja energetske bezbednosti čitave Evrope. 

Predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao visoki značaj čitavog projekta za Evropsku uniju i za razvoj njenih odnosa sa Rusijom.

- Severni tok je u stanju da zadovolji rastuće potrebe Evrope za energetskim resursima. Gas će se isporučivati direktno, najkraćom maršrutom, povezavši velika ruska gasna nalazišta sa tržištima Evrope, bez tranzitnih rizika – stabilno i neprekidno. To mi garantujemo. Rusija je uvek poštovala i poštovaće svoje obaveze pouzdanog i predvidivog isporučioca goriva na tržišta Evrope. Računamo da će i EU doprinositi efektivnom korišćenju potencijala Severnog toka.

Reč je o gasovodu koji omogućava da se praktično na nulu svedu tranzitni rizici. On takođe osigurava neprikidnu isporuku sirovine u Nemačku, zemlju koja igra ključnu ulogu u ekonomiji čitave EU. Prva linija gasovoda je bila pokrenuta u novembru 2011. godine. Sada, izlaskom na projektni kapacitet, obe linije gasovoda će omogućiti da se vrše isporuke u obimu od 55 milijardi kubnih metra godišnje.

Prilično je važno, posebno u uslovima aktuelne finansijske krize u Evropi, i to što ukupna cena projekta Severni tok odgovara evrpskoj praksi, istakao je u razgovoru za Glas Rusije generalni direktor ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

- Vrlo često Rusiju kritikuju za to što su njeni cevovodni projekti tobože skupi i zahtevaju prekomerne investicije. Ipak, kao prvo, svi savremeni cevovodni projekti nisu jeftini. A kao drugo, pomorski deo Severnog toka u poređenju sa sličnim zapadnim projektima nije tako skup. On se uklapa u standardne obime finansiranja sa ačke gledišta prakse sličnih radova. Severni tok već funkcioniše i pokazao je svoju efikasnost.

Ipak upravo perspektiva direktnih i efektivnih isporuka gasa iz Rusije u Nemačku izgleda ne odgovara uticajnim snagama u Poljskoj, kao i u baltičkim republikama, koje su navikle da igraju ključnu ulogu u odnosima EU i Rusije. Tako je ekspert Poljskog instituta društvenih nauka, naučni saradnik briselskog Centra za proučavanje evrospke politike Peter Mačej Kačinski ubeđen da je Gasprom oruđe spoljne politike Kremlja, zato je aktivno pozivao vladu Poljske da učini sve kako rusko-nemački gasovod ne bi bio izgrađen.

Jedan od omiljenih argumenata baltičkih lidera protiv projekta Severni tok je slični siže. Uzimajući u obzir ove razloge, autori projekta su od početka polonili datim pitanjima posebnu pažnju, podstio je za Glas Rusije predsednik ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.

- Pripremljeni tehnički projekat gasovoda Severni tok bio je jedan od najboljih u svetu sa tačke gledišta usaglađavanja interesa svih zaniteresovanih zemalja pored kojih prolazi cevovod. Primedbe su se uglavnom ticale toga što prilikom postavljanja mašrute preko morksog dna Gasprom treba da uzme u obzir ekološku komponentu. bilo je osnove da se smatra da su na dnu mora ostaci brodova, podmornica, čak i hemijsko oružje. Sva slična pitanja bila su detaljno prorađena.

Događajem 21. veka nazvao je marketinški direktor češke gasne kompanije Vemeks Hugo Kisilka pokretanje druge linije gasovoda Nord strim.

- Letos sam imao prilike da posetim obalu u oblasti Grejfsvalda. Stajao sam i očarano gledao kako dv ecevi izlaze iz mora. to je nešto neverovatno! Zamislite samo, 1224 kilometra preko složenog morskog dna. Tako nešto još nije postojalo! Značaj ovog projekta izlazi daleko van okvira obične diverzifikacije maršruta isporuka gasa u Evropu. Time što je on proradio punim kapacitetom, EU će izbiti u sasvim novu energetsku dimenziju. Zatvaranje atomskih centrala, a ova tendencija se u nizu evropskih zemalja čuva, više ne preti deficitom energije, zašto što je po svom obimu Nord strim ekvivalentan 14 savremenih nukleranih centrala, 50 centrala na ugalj i hiljadama eolskih centrala. Ruski građani su nam dali sigurnost u sutrašnjicu!

A na kraju mali citat iz lista koji izlazi hiljadama kilometara od Severnog toka, ali takođe ispoljava interesovanje za projekat, ujedno vrlo ispravno postavlja geopolitčke akcente. To je meksičko izdanje La Jornada. Baltičke republike i Poljska, podsticane od SAD, otišle su predaleko u svojoj atavističkog svađi sa Rusijom. Ne može se reći preciznije.