U Evropi se pojavio novi antirkizni fond

U Evropi se pojavio novi antirkizni fond. Evropski fond finansijske stabilnosti, zazvaljujući kojem su Irska, Portugalija i Grčka izbegle bankrotstvo, zamenio je Evropski stabilizacioni mehanizam. U poslovnim strukutrama ga nazivaju još i „bazuka“ zbog velikog obima novčanih sredstava koje on treba da sakupi – to je ni više ni manje 500 milijardi evra.

Zvanična ceremonija otvaranja Evropskog stablizacionog mehanizma, koji su evropski lideri rešili da formiraju još pre dve godine, je održana u ponedeljak uveče. I odmah je u Luksembrugu biti održano prvo zasedanje rukovodstva antikriznog fonda. Čast da stanu na čelo saveta direktora stabilizacionog mehanizma pripala je ministrima finansija svih 17 zemalja članica zone evra. Analitičari smatraju da je ovaj događaj bitan korak na putu rešavanja dužničkih problema u Evropi. Ipak univerzalni lek od krize Evropski stabilizacioni mehanizam teško da će postati, smatra šef katedre bankarskog poslovanja Ekonomskog fakulteta Visoke škole ekonomije Vasilij Solodkov.

- Otvara se novi izvor za rešavanje onih dužničkih problema koji postoje. Ali da li će ih on rešiti ili ne, mislim da najverovatnije neće. Problem smanjenja dugova svodi se na smanjenje budžetskih deficita zemalja dužnika, a to sa svoje strane smanjuje ekonomski rast i poreske prilive. Tačnije dobija se izvestan začarani krug.

Obim antikriznog fonda treba da iznosi 500 milijardi odlara, mada na današnji dan fond je sasvim prazan. Tek narednog četvrtka države koje su člnaice zone evra uložiće u njega 32 milijarde evra. Ali veći deo neophodne sume evropski činovnici računaju da će dobiti od investitora. Između ostalog neki analitičari smatraju da antirkizni fond neće uspeti da sakupi na otvorenom tržištu više od 400 milijardi evra. Bojazni mnogih eksperata izazivaju i nerešena neslaganja niza evropskih zemalja povodom delatnosti fonda. Tako Nemačka, Finska i Holandija insistiraju na tome da novac fonda ide samo za regulisanje problema koji će se pojavljivati ubuduće, a podrška istih tih španskih problematičnih banaka treba da se finansira iz drugihizvora. Između ostalog, po mišljenju glavnog ekonomiste Uralsib Kapitala Alekseja Devjatova, na kraju će kompromis biti pronađen.

- Za sada nema jasnog programa, to može da izvrši negativan uticaj, ali ja mislim da će se taj program pojaviti na kraju krajeva. Evropa je zaista polje na kojem im amnogo faktora i ponekad zato što ih je mnogo, pojavljuju se različite nijanse. Ali razvoj događaja u toku poslednjih nekoliko meseci pokazuje da pred licem zajedničke ozbiljne opasnosti ipak dogovori se postižu.

Većina analitičara je uverena da će značajan deo sredstava Evropskog stabilizacionog mehanizma otići na otkup državnih dužničkih obaveza problematičnih država zone evra. To će omogućiti da se smanji kamata za hartije od vrednosti, olakša finansijsko opterećenje na državnu blagajnu ovih zemalja. Osim toga, novac fonda će verovatno biti usmeren na spas španskih banaka i podršku Grčkoj.